Connect with us

Magazin

Lubenica – odlična za negu kože, štiti od oštećenja slobodnim radikalima

Foto: Unsplash

Iako je volimo zbog njenog ukusa, naročito leti, ovo je super voće posebno zahvalno u anti-ejdžing ritualima, jer ima niz benefita na sve slojeve kože, a prvenstveno tu je odlična hidratacija.

Osim što je osvežavajuće voće, koje konzumiramo na niz načina, lubenica ima posebno mesto u svetu kozmetike. Naime, može uticati na kvalitetu i teksturu kože te je zagladiti upravo radi niz nutrijenata koje sadrži. Naime, lubenica sadrži niz esencijalnih vitamina i antioksidansa koji potiču zdravlje kože.

„Lubenica sadrži vitamin A, C i E, kao i puno vode, što zajedno potiče hidrataciju kože i stimulaciju kolagena“, izjavila je sertifikovana dermatološkinja i osnivačica Centra za rak kože i estetsku hirurgiju u Nju Džersiju, Adrijana Lombardi.

Vitamini A, C i E sastavni su deo proizvodnje kolagena. Treba znati i da konzumacija lubenice daje slične efekte na kožu, baš kao i njeno ponašanje na lice, što rezultira anti-ejdž efektima. Prvenstveno tu su hidratacija te zaštita od oštećenja slobodnim radikalima.

Ključna prednost lubenice za negu kože je njena sposobnost podsticanja proizvodnje kolagena zahvaljujući vitaminu C.

„Podstiče proizvodnju kolagena, čime zadebljava kožu i smanjuje fine bore“, objašnjava dermatološkinja Debra Žalimen, iz Njujorka.

Osim što samo stimuliše kolagen, pokazalo se i da vitamin C ujedno stabilizuje taj isti kolagen, što mu daje dugotrajnost. Dakle, ne samo da vitamin C smanjuje fine linije i bore, već ujedno sprečava njihovo vraćanje.

1. Hidracija kože

Nije tajna da lubenica sadrži veliku koncentraciju vode, zbog čega i deluje osvežavajuće na organizam. Pritom vitamin E i vitamin C takođe imaju hidratantne prednosti. Dok je vitamin E poznat u beauty sferi po svojim impresivnim svojstvima hidratacije, pokazalo se da vitamin C istovremeno smanjuje gubitak vlage. Jednostavno, vitamin E osigurava vlagu, dok je vitamin C pomaže da se ona „zaključa“ u kožu.

2. Štiti od oštećenja slobodnim radikalima

Prednosti vitamina C i E za negu kože su raznolike, ujedno imaju moć da smanje učinke foto-oštećenja. Antioksidativna svojstva vitamina E mogu čak da pruže zaštitu od oštećenja slobodnim radikalima, nastalih od posledica sunčanja, odnosno UV zračenja.

3. Smirivanje kože

„Korica lubenice ima protivupalna svojstva koja pomažu u ublažavanju upalnih procesa. To znači da se lubenica može da se primeni kao maska za hlađenje lica i na kožu s rozacejom ili opekotinama od sunca“, kaže Lombardi.

Za razliku od ostalih prednosti nege kože, najjednostavniji način za smirivanje kože lubenicom je – napraviti je kao masku. Taj proces vrlo je jednostavan, treba skinuti ružičasto meso, staviti koru u frižide i nakon desetak minuta iseći i prisloniti na mesta koja su crvena ili nadražena.

Da li postoje nuspojave?

Kada uvodite novi sastojak u svoju rutinu nege kože, dobro je biti svestan dobrih strana, ali i eventualnih nedostataka. Ako razmišljate o dodavanju proizvoda formulisanih s lubenicom, imate sreće: nuspojava je malo ili uopšte nema.

„Ovo je voće za kožu potpuno sigurno. Jedino ga ne mogu koristiti oni koji su i inače alergični na lubenicu“, ističe Žalimen.

Ako tražite siguran, koristan sastojak za negu kože koji se dobro kombinuje s drugim kako bi poboljšao celokupno zdravlje i izgled kože, lubenica je izvrsna opcija.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Književnost

Danas je obeležen dan Svetog Save „školske slave“, a obeležile su ga sve škole u Srbiji

Širom srbije je danas obeležen dan Svetog Save, dan koje sve škole u Srbije vode kao svoju školsku slavu. Mnogo toga već znamo ko je bio Sveti sava.

Sveti Sava je bio srpski sveštenik, arhiepiskop i nacionalni preporoditelj. Bio je prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, osnivač prvog srpskog vidovdanskog manastira Hilandara i prvi srpski školski sistem, što ga čini jednim od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji.

Sveti Sava se rodio kao Rastko Nemanjić, sin srpskog kralja Stefana Nemanje. Kao mlad čovek, Rastko je odlučio da se posveti bogosluženju i monaštvu, pa je napustio svijet i otišao u Atos, gde se zarekao monaškom zivotu. Tamo je preuzeo ime Sava i postao monah.

Nakon nekog vremena, Sveti Sava se vratio u Srbiju sa ciljem da unapredi crkveni život i da osnuje srpske manastire. On je osnovao prvi srpski vidovdanski manastir Hilandar na Atosu i bio njegov prvi iguman. Tada je počeo da širi pravoslavnu veru među Srbima, što je dovelo do nacionalnog preporoda.

FOTO: Unsplash

Sveti Sava je takođe osnovao prvi srpski školski sistem, što je doprinijelo razvoju srpske kulture i književnosti. On je takođe napisao mnoga dela koja su važna za srpsku istoriju i kulturu, uključujući i „Zakonik svetog Save“, koji je sadržavao pravila za monaški život.

Sveti Sava je preminuo 1235. godine, a njegovo telo je preneto u Srbiju i sahranjeno u manastiru Hilandar. Danas, Sveti Sava se smatra zaštitnikom Srbije i srpskog naroda. Njegov praznik se slavi 27. januara, a mnogi Srbi ga smatraju za svetitelja koji ih je učinio jakim i ponosnim narodom.

Njegov uticaj na veru i kulturu je ogroman, i njegova nacionalna uloga je neosporna. Sveti Sava se smatra za jednog od najvećih sveštenika svog vremena i jednog od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji. On je unapredio pravoslavnu veru, kulturu i književnost.

S.M.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu