Magazin

Šta ne smete da jedete za doručak?

Pixabay

Stručnjaci su saglasni da prvi obrok treba pojesti oko 9 ili 10 ujutro. Ako se probudite u 7, imate doručak u 10, ručak u 14 sati i večeru oko 17 ili 18 sati – to je sasvim u redu.

Neki ljudi ne izlaze iz kuće a da ne pojedu najvažniji obrok u danu. Drugima, pak, doručak, sticajem okolnosti, postaje ručak, jer prvi obrok jedu tek u podne. Pa šta je najbolje i gde leži istina? Stručnjaci kažu da je doručak izuzetno važan obrok. Obezbeđuje vam energiju potrebnu za dan, a neka istraživanja pokazuju i da može smanjiti osećaj gladi i rizik od razvoja gojaznosti i drugih metaboličkih poremećaja. Sve ovo ne znači da morate jesti čim otvorite oči. Ako ste gladni odmah ujutro, onda svakako jedite, a ako niste, u redu je i da pričekate. Vrlo je važno da slušate svoje telo, rekla je za „Health“ dijetetičarka Bet Blustouns s Instituta „Klivlendska klinika zdravlja“ i upozorila da je pravo vreme za obrok kada počnete da osećate glad. Nikako nemojte odlagati obrok, jer vas može dovesti do toga da brže-bolje zgrabite neki nezdravi obrok poput krofne ili nekog drugog peciva…

Kada je krajnje vreme da jedete?

Stručnjaci su saglasni da prvi obrok treba pojesti oko 9 ili 10 ujutro. Ako se probudite u 7, imate doručak u 10, ručak u 14 sati i večeru oko 17 ili 18 sati 0 to je sasvim u redu. Ali, ako doručkujete u podne i tokom dana imate vremena za samo još jedan obrok, onda to znači da preskačete obroke. Treba da jedete barem na svaka četiri sata, objasnila je dijatetičarka Sandra Arevalo iz Američkog udruženja za dijabetes.

Jesti ili ne jesti pre jutarnjeg treninga?

Postoje i izuzeci kada je reč o pravilu “slušajte svoje telo”. Naime, dobro je da jedete pre treninga ako vežbate ujutro, jer vam to može pomoći da izbegnete hipoglikemiju. Neka istraživanja pokazuju da će vežbanje na prazan želudac poboljšati sagorevanje masnoća, ali to ne znači da sve skupa vodi do bržeg i boljeg mršavljenja, pišu Vijesti, a prenosi Superžena.

Kako izbalansirati obrok?

Poželjno je jesti oko 10 grama proteina (grčki jogurt ili dva jaja) kako biste se osećali sito. I masnoće su bitne, ali važno je da pazite odakle dolaze (orašasti plodovi, ekstradevičansko maslinovo ulje). Izbegavajte slaninu i druge prerađene namirnice. I na početku dana obavezno pazite na unos vlakana za osećaj sitosti i zdravu probavu (voće, povrće, celovite žitarice…).

Predlozi zdravih obroka i šta nikako ne treba jesti!

Kako bi prvi obrok bio zdrav, dobra ideja je da pojedete sledeće kombinacije: grčki jogurt s orašastim plodovima ili voćem, kajganu s nekim povrćem ili zeleni smuti s, recimo, maslacem od orašastih plodova. Ali još je važnije da vam doručak ne bude – desert, odnosno slatko, ili kafa sa slatkim pecivom, jer će vam podići energiju i naglo je spustiti.

Da li užurban život pravi problem (ne)doručkovanja?

Jutarnja žurba je pravi problem i za mnoge najveći krivac zašto jedu nezdravu i brzu hranu ili s druge strane – uopšte ne jedu doručak. Uz malo dobre volje i malo vremena, doručak možete pripremiti i veče pre…

Jaja možete umutiti sa solju i biberom i staviti u frižider.
Naseckajte voće ili pripremite orašaste plodove za jutarnji jogurt ili ovsenu kašu.
Smrznite sastojke za vaš omiljeni smuti i ujutro samo izblendajte.

A šta sa kafom?

Kafe se ne morate odricati. U umerenim dozama, ona je zdrav stimulans. Za većinu, to znači tri šoljice dnevno. Struka upozorava da sve više od toga može biti nezdravo, uticati loše na spavanje, povećavati krvni pritisak… Važno je pripaziti i koliko šećera stavljate u kafu.

(B.I)

Related Topics:doručak Kafa Magazin Vesti

Up Next

Šta se dešava sa imunitetom ako spavate manje od 5 sati?

Don't Miss

Zaboravite na limun i narandžu – namirnice koje imaju najviše vitamina C

Click to comment

Magazin

Koje namirnice čiste zapušene arterije i smanjuju rizik od ateroskleroze?

Photo: Unsplash

Arterije i krvni sudovi zaduženi su za prenos krvi bogate kiseonikom, od srca do ostatka tela. Zdrave arterije su jake, savitljive i elastične. Međutim, kada su arterije zakrčene, moguća je pojava ateroskleroze, koja je jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti. Simptomi zakrčenih arterija zavise od tipa arterija koje su ugrožene.

Šta uzrokuje blokadu arterija?

Kada se u unutrašnjem zidu arterije sakupljaju masne supstance, holesterol, delovi mrtvih ćelija i kalcijuma, može doći do ateroskleroze, koja može da izazove oštećenja i toliko da istanji zidove arterija da može doći do njihovog pucanja.

Uzroci ateroskleroze mogu biti:

– duvanski dim,
– visok krvni pritisak,
– tip 1 i 2 dijabetes,
– insulinska rezistencija,
– manjak kretanja,
– gojaznost,
– hronični upalni procesi u telu,
– infekcije,
– artritis,
– visok holesterol i masnoće u krvi,
– stres,
– nepravilna ishrana,
– neravnoteža minerala i vitamina u organizmu,
– manjak magnezijuma, vlakana, antioksidanata.

Namirnice koje na prirodan način čiste arterije:

Kurkuma

Kurkuma smanjuje LDL holesterol i čisti sakupljene naslage u arterijama. Još 2011. godine u jednom istraživanju dokazano je da kurkuma smanjuje holesterol i suzbija rani proces ateroskleroze bolje od nekih lekova.

Beli luk

Beli luk je još jedna od namirnica, koja čisti arterije. Studije su pokazale da beli luk pomaže u prevenciji bolesti srca, smanjuje krvni pritisak, smanjuje proces ateroskleroze, i sprečava stvaranje naslaga u zidovima arterija.

Đumbir

Đumbir deluje antiinflamatorno i antioksidativno. Sadrži sastojke koji štite srce i sprečavaju stvaranje naslaga, čiste arterije i smanjuju holesterol.

Mlevena ljuta papričica

Sastojak kapsaicin koji se nalazi u ljutoj papričici pomaže u smanjenu LDL holesterola u krvi. Papričica smanjuje rizik od srčanog udara i poboljšava krvnu cirkulaciju.

Limun

Za srce je dobro piti vodu sa limunom ujutru čim ustanete. Limun smanjuje nivo holesterola i pomaže arterijama da ojačaju, jer je pun vitamina C, antioksidanata i odlična je antiinflamatorna namirnica.

Cimet

Cimet može da smanji rizik od bolesti srca i ateroskleroze. U jednoj studiji 2003. u magazinu Diabetes Care dokazano je da se korišćenjem 1-6 gr cimeta dnevno smanjuje glukoza, trigliceridi, LDL holesterol.

Laneno seme

Laneno seme pomaže u čišćenju arterija. Bogato je alfa linoleičnom kiselinom i omega 3 masnim kiselinama, koje smanjuju upalne procese i krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da umereno korišćenje lanenog semena predstavlja dobru podršku u smanjenju ateroskleroze. Kada koristite laneno seme, obavezno ga sameljite, jer na taj način seme sadrži više omega-3 masnih kiselina.

Kiseli kupus

Kiseli kupus je jedna od najznačajnijih probiotskih namirnica. Eliminiše toksine i veoma je dobar u prevenciji ateroskleroze.

Seme susama

Seme susama čisti arterije. Istraživanje u Žurnalu lekovite hrane iz 2006. dokazuje kako masne kiseline iz susama pozitivno utiču na holesterol, trigliceride i asteroklerozu.

Sok od nara

Sok od nara je moćan antioksidant, smanjuje nagomilane naslage i čisti arterije. Sok od nara sadrži magnezijum i selen koji su veoma značajni za zdravlje srca. U jednoj studiji iz 2009. naučnici tvrde da ako pacijenti sa rizikom od koronarne bolesti srca piju dnevno 240 ml soka od nara u narednih 18 meseci, postoji mogućnost da uspore razvijanje bolesti, prenosi Holistic.co.rs.

I. S.