Magazin

Zašto je sve više mladih kojima preti moždani udar

Pixabay

Spustila se starosna granica pacijenata sa moždanim udarom. Stručnjaci upozoravaju da je najvažnije blagovremeno uočavanje simptoma i javljanje lekaru kako bi se pružila stručna pomoć.

Najmlađi pacijent u bolnici Sveti Sava ima 23 godine. Reč je o moždanom udaru nakon traume posle saobraćajne nezgode. Srećom, nema pridružene bolesti.

Stručaci mlade pacijente sa moždanim udarom dele u dve grupe.

– Jedna grupa ima bolesti koje su do sada bile karakteristične za stariju populaciju, a kako se vremena menjaju i život je brži i stresniji, hipertenzija je neretka i kod osoba sa 20 godina, obično mlade osobe ne leče te pridružene bolesti, ne leče šećernu bolest koja je u početnoj fazi, ne leče visok krvni pritisak, tako da za njih kažemo da oni imaju faktore rizika starije populacije, a toga nisu svesni, ili imaju ih, a ne leče. Sa druge strane su mladi koji imaju retke uzroke moždanog udara, njih je mnogo manje, njihov broj se u suštini ne povećava, oni ostaju na istom broju ali ovih drugih se znatno povećao broj – rekla je za RTS dr Marjana Vukićević, direktorka specijalne bolnice Sveti Sava.

Pitanje uticaja vremenskih prilika je uvek kontroverzno, rekla je dr Vukićević.

– Kada naglo zahladi i kada imamo velike skokove temperature, i razlike između jutarnje i dnevne temperature, poveća se broj pacijenata. Ima tu nekakve logike jer naglo zahlađenje dovodi do sužavanja krvnih sudova, tako se brani naše telo, tako da dolazi do skoka krvnog pritiska za koji znamo da je jedan od najznačajnijih faktora rizika – dodala je dr Vukićević.

Trenutno u bolnici ima i kovid pacijenata, koji takođe može biti faktor rizika.

U godini za nama, bolnica Sveti Sava zbrinula je više od 5.000 pacijenata. Dr Vukićević kađe da je prosečna starost pacijenata bila 73 godina i da su 40 odsto slučajeva činili teški moždani udari.

Kada je moždani udar u pitanju, važno je prepoznati simptome na vreme jer tada životi mogu biti sačuvani, apelovala je dr Vukićević, jer težak moždani udar dovodi do velikih oštećenja mozga, ima visoku smrtnost i ostavlja težak invaliditet.

Osnovno je među simptomima prepoznati trnjenje dela tela, izmenjeni govor, slabost ruke ili noge, nestabilan hod… Sve su to znaci na koje treba obratiti pažnju i otići kod lekara.

Govoreći o prevenciji, dr Vukićević kaže da je važno držanje visokog pritiska pod kontrolom. Tu su i bolesti srca koje dovode do aritmija i mogu uticati na funkcije mozga.

Dr Vukićević je zaključila da smo „mi spremni kao zemlja da pružimo sve mogućnosti lečenja, a da je bitno da pacijent dođe na vreme kako bi dobio terapiju“, jer, „imamo opremu i kadrove“ i kako naglašava „moždani udar više nije nelečiva bolest“.

Up Next

Jedan znak horoskopa imaće najviše sreće u ovoj godini

Don't Miss

Nova studija potvrđuje: Šta žene prvo ugledaju kod mušakraca

Click to comment

Magazin

Konačno utvrđena visina Mont Everesta

Photo: Unsplash

Mont Everest je nešto viši nego što se ranije smatralo, sudeći prema zajedničkom kinesko-nepalskom merenju, koje je rešio dugogodišnji spor oko visine najvišeg vrha na svetu, koji se prostire duž zajedničke granice ovih zemalja.

Planinski vrh Everest dobio je ime po britanskom geodetu iz kolonijalnog doba Džordžu Everestu, koji ga nikada nije ni video. Vrh je planinskog lanca Himalaja u Aziji nalazi se na granici između zone Sagarmata u Nepalu, i autonomne regije Tibet u Kini.

Na Mont Everest prvi su se popeli novozelandski alpinista i istraživač Edmund Hilari i nepalski šerpas Tenzing Norgaj 1953. godine. Danas je penjanje na Everest masovna pojava. Ovu najvišu tačku na planeti samo u toku 2017. godine popelo se 678 ljudi, dok je šestoro preminulo pre cilja. Masovna poseta penjača ovu planinu učinila je i najvišom deponijom na svetu.

Zvanični Katmandu i Peking su se dugo sporili oko tačne visine Mont Everesta, ali nakon što su i jedni i drugi poslali ekspediciju geodeta na vrh, složili su se da je zvanična visina Mont Everesta 8.848,86 metara (29.032 stopa) iznad nivoa mora. To je nešto više od njihovih prethodnih merenja.

Visina Everesta bila je predmet merenja još 1808. godine kada su Britanci, dok su vršili kolonijalnu upravu nad Indijom, započeli veliko trigonometrijsko premeravanje Indije, kako bi utvrdili lokacije i nazive najviših svetskih planina. Počeli su od južne Indije i napredovali prema severu noseći velike teodolite od kojih je svaki bio težak po 500 kg i nosilo ga je po 12 ljudi. Međutim, Nepal nije dozvolio Britancima ulazak u zemlju zbog sumnje o mogućoj agresiji i špijunaži, u strahu od aneksije.

Ipak, 1847. godine Britanci su započeli detaljna posmatranja himalajskih vrhova sa osmatračkih stanica na udaljenosti do 240 km. Sledeće godine, glavni britanski geodetski nadzornik Indije, Endru Voa, izvršio je posmatranja iz stanice Savajpor, locirane na istočnom kraju Himalaja. Naredne godine Voa je poslao Džejmesa Nikolsona, koji je obavio dva uspešna posmatranja iz Džirola sa udaljenosti od 190 km, potom i drugih 30 posmatranja sa pet lokacija od kojih je najbliža bila 174 km.

Ne uzimajući u obzir lom svetla koji ne daje tačne podatke, utvrđeno je da je približna visina Mont Everesta 9.200 metara nadmorske visine.

Godine 1852, Radhanat Sikdar, indijski matematičar i merač iz Bengala, stacioniran u glavnom sedištu premeravanja u Dehradunu, prvi je, trigonometrijskim proračunima baziranim na Nikolsonovim podacima, identifikovao Everest, kao najvišu planinu na svetu sa 8.840 m (29.002 ft). Merenja su vršena u stopama i utvrđeno je da je Vrh XV (Everest) visok tačno 29.000 ft (8.839,2 m), ali javno je objavljena visina od 29.002 ft (8.839,8 m). Kako bi se izbegao utisak da je visina Everesta samo procena, na utvrđenu visinu dodate su dve stope (61 cm), to je bilo 1856. godine.

Nepal je ranije za svoje merenje koristio na procenu od 8.848 metara koje je izvršeno za istraživanje Indije 1954. godine, koje je uključivalo sneg koji leži u piramidi na vrhu stene. Ovo se dugo vremena smatralo „zvaničnom“ visinom.

Kinesko merenje 2005. godine utvrdilo je da je visina stene vrha – poznata kao Čomolungmu i Sagarmarta na lokalnim jezicima – bila 8.844,43 metra (29.017 stopa), oko 3,7 metara (11 stopa) manje od procene iz 1954. godine.

Nepal, koji je dom još sedam od 14 najviših vrhova sveta, poslao je svoj prvi tim geodeta u maju prošle godine da izmeri Everest. Vladini zvaničnici rekli su za Bi-Bi-Si pre deset godina da se osećaju pod pritiskom Kine, da treba da prihvate kinesku visinu i zato su odlučili da odu na novo merenje kako bi „jednom zauvek izmerili visinu“.

Kineski geodeti su se potom popeli na vrh u proleće 2020. godine, kada su obe zemlje zatvorile planinu za druge penjače zbog pandemije korona virusa.

Damodar Dhakal, portparol nepalskog odeljenja za istraživanje, rekao je da su nepalski geodeti koristili globalni navigacioni satelitski sistem da bi dobili „preciznu visinu“ ovog džinovskog vrha.

Obe zemlje su poslale timove da se popnu na planinu koristeći GPS i trigonometriju kako bi napravili konačne proračune.

„Kada je geodetski reflektor postavljen na vrh, geodeti na stanicama oko vrha merili su rastojanje od šest tačaka do reflektora, što je značilo da se najmanje šest trouglova može izračunati da bi se odredila visina planine“, rekao je Jiang Tao, saradnik istraživač na kineskoj akademiji geodetskih i kartografskih podataka za China Daily.

Everest je „večni simbol… prijateljstva između Nepala i Kine“, rekao je nepalski ministar spoljnih poslova Pradip Kumar Gjavali, saopštavajući rezultate njihovih istraživanja u video pozivu sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem. Tom prilikom su kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i njegov nepalski kolega istovremeno pritisnuli dugme tokom virtuelne konferencije, a nova visina Evresta zasijala je na ekranu.

„Ovo je prekretnica u istoriji planinarenja koja će konačno okončati debatu o visini, a sada će svet imati jedan broj“, rekao je Santa Bir Lama, predsednik Nepalskog planinarskog saveza.

Da li je visina Mont Everesta konačna?

Razlog zašto bi novodogovorena visina mogla biti privremena je zato što se 2.900 km dugačak himalajski lanac nalazi na međi indijske i evroazijske tekstonske ploče, čijim je izdizanjem izazvanim njhovim sudarom Mont Everest i nastao, a njihovim stalnim guranjem Himalaji se uzdižu prosečno oko 1 cm svake godine.

Ranije su planinari sugerisali da je zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, koji je u Nepalu 2015. godine usmrtio skoro 9.000 ljudi, mogao da promeni visinu Mont Everesta. Tom prilikom je oštećeno preko milion objekata i na Everestu je pokrenuta lavina, koja je ubila 19 ljudi.

I. S.