Njena lekovita svojstva poznata su iz antike, a izreka lekara Medicinskog fakulteta u Salernu glasila je: „Kako može umreti čovek u čijoj bašti raste žalfija“.

Imati žalfiju u svojoj bašti pravi je blagoslov.

Njen latinski naziv je Salvia Offcinalis, a smatra se da potiče od reči „salver“, što znači spasiti se ili čak salus – zdravlje, blagostanje, spas. Njena lekovita svojstva poznata su iz antike, a izreka lekara Medicinskog fakulteta u Salernu bila je: cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? ili „kako može umreti čovek u čijoj bašti raste žalfija'“.

Žalfijom se kadi

Smatra se svetom biljkom koja svezana u snopiće služi za energetsko čišćenje, kađenje, a od tuda joj i slavensko ime.

Na našim prostorima čak postoji običaj pušenja sušene žalfije, ali nije potrebno ići toliko daleko da bismo se „posvetili“.

Reč je o vrlo zdravoj biljci koja između ostalih supstanci sadrži vitamine B grupe, vitamin C i A te kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar i cink.

Ima antiinflamatorno delovanje za šta je zaslužna ursolna kiselina pa je čest dodatak zubnim pastama i vodicama za ispiranje usta.

Tri načina kako da iskoristite žalfiju

Može se koristiti na puno načina, a mi vam donosimo tri.

Sirup od kadulje

Sirup od žalfije pravim već dugi niz godina i njime su svi oduševljeni. Pravim ga po receptu za sirup od mente, ali kako sam u jednom trenutku imala više žalfije nego mente, preoblikovala sam ga. Osim žalfije i mente, ubacim i matičnjak, malo ruzmarina, pelina, čak i lavande, a poslužiće i kopriva, bosiljak.

Potrebno vam je:

150 grama sveže žalfije
dve litre vode
1,5 kg šećera
15 grama limunske kiseline
jedan do dva limuna

Žalfiju (i drugo lekovito bilje ako koristite) očistite od suvog lišća, operite pod mlazom hladne vode te naseckajte na manje delove. Šećer uspite u vodu, mešajte da se rastopi i pustite da proključa. Ugasite vatru i ostavite vodu „da odahne“. Prelijte naseckano bilje, obavezno poklopite i ostavite da se ohladi.

Posle toga izvadite lišće, dobro ga iscedite rukama te dodajte limunsku kiselinu i sok od limuna. Dobro promešajte da se sve rastopi i sjedini. Tada sirup procedite kroz sitnu cediljku ili duplu gazu te nalijte u boce. Dobro zatvorite i držite na hladnom i tamnom mestu. Garantovano može da se drži najmanje godinu dana, a ako se bojite da će se pokvariti, možete ga dodatno pasterizovati u rerni.

Liker od žalfije

Liker od žalfije pije se kao aperitiv ili digestiv. Ima zanimljiv, aromatičan okus. Osim listova, ovde se dodaje i cvet.

Potrebno vam je:

dobra šaka listova i cvetića žalfije
175 ml šećera
230 ml vode
700 ml rakije, najbolje loze

Listove i cvetove stavite u flašu ili staklenu teglu i sipajte rakiju. Zatvorite i ostavite na toplom mestu osam dana. Deveti dan procedite u drugu čistu bocu. Na laganoj vatri rastvorite šećer u vodi te zagrejte do vrenja. Ugasite vatru, ohladite sirup i dodajte ga u rakiju. Zatvorite bocu i čuvajte na hladnom i tamnom mestu.

Sušena žalfija

Sušena žalfija je najjednostavniji način kako je sačuvati i preko zime, a onda je koristiti kao čaj za ispiranje kod upale grla, zubnog mesa, afti.

Ali, svakako biste trebalo da je imate kao začin u, pazite ovo – pripremi mesa, ribe, variva, preliva za povrće, supa, umaka, pita, kiflica, keksića (slatkih i slanih), kisele i slatke zimnice, koktela.

Vreme je za berbu i sušenje lekovitog bilja – na šta treba paziti?

Možete osušiti grančice tako da ih zavežete u svežanj i obesite na suvo i prozračno mesto.

Listiće je najbolje sušiti na mreži, kako bi kroz njih strujao vazduh, ali poslužiće ako ih raširite na suvoj krpi, papirnom ubrusu ili papiru za pečenje. Često je preokrećite kako bi se ravnomerno osušila. Posle toga je spremite u teglice i držite na hladnom i prozračnom mestu.

Grančice možete da obesite na zid, dovratnik ili kuhinjski element pa će uvek da vam bude pri ruci, a izgledaće atraktivno.