Hrana

Šta čokolada čini našem mozgu?

Pixabay

Naučnici već neko vreme znaju za čuda koja izaziva jedenje čokolade. Mnogobrojna istraživanja pokazala su da postoje, ili bi mogli postojati, trenutni kognitivni efekti konzumiranja ove poslastice

Sredinom 1970-ih, američki psiholog Meril Elias (Merrill Elias) počeo je pratiti kognitivne sposobnosti više od hiljadu ljudi u saveznoj državi Njujork. Cilj mu je bio specifičan: posmatrati povezanost između njihovog krvnog pritiska i funkcije mozga. Nekoliko decenija radio je samo to, ali je na kraju ipak proširio studiju kako bi promatrao i ostale kardiovaskularne faktore rizika, uključujući dijabetes, gojaznost i pušenje. Nije bilo niti najmanjeg nagoveštaja da bi njegovo istraživanje dovelo do otkrića vezanog za čokoladu.

Pa ipak, 40 godina kasnije, desilo se upravo to. Kako je studija odmicala, Elias i njegov tim došli su na ideju: Zašto ne pitati ispitanike šta su jeli? Ishrana, nakon svega, ipak utiče na faktore rizika koje je Elias proučavao. Plus, imao je ogroman broj ispitanika na raspolaganju, što je bila savršena prilika da prouči odluke koje ljudi donose kada je ishrana u pitanju. Otkrili su da osobe koje jedu čokoladu bar jednom nedjeljno imaju bolje kognitivne sposobnosti.

Ova otkrića postala su dostupna zahvaljujući interesovanju Džordžine Krajton (Georgine Crichton), nutricionistice na Univerzitetu Južna Australija, koja je vodila analize. Ranija istraživanja pokazala su da konzumiranje čokolade za rezultat ima nekoliko pozitivnih učinaka na zdravlje, ali samo se nekolicina istraživanja odnosila na njen efekat na mozak i ponašanje.

U naučnom smislu, konzumiranje čokolade značajno je povezano sa superiornom „vizuelno-prostornom memorijom i organizacijom, radnom memorijom, skeniranjem i praćenjem, apstraktnim rezonovanjem, kao i mini-mentalnim stanjem“. Ali, kao što je Džordžina Krajton objasnila, ove funkcije se odnose na svakodnevne zadatke, kao što je pamćenje broja telefona ili liste za kupovinu, ili sposobnost da dve stvari radite odjednom, na primer da razgovarate i vozite automobil u isto vreme.

Naučnici ne mogu s apsolutnom sigurnošću tvrditi zašto konzumiranje čokolade poboljšava rad mozga. Neki od njih priznaju da su očekivali suprotan efekat – da će čokolada, s obzirom da sadrži šećer, usporiti umesto poboljšati kognitivne sposobnosti. Ali, imaju nekoliko ideja.

Znaju, na primer, da flavonoidi iz kakaa pozitivno deluju na ljudski mozak. Godine 2014. došlo se do zaključka da konzumiranje ovog nutrijenta smanjuje određene kognitivne disfunkcije koje se dovode u vezu sa starenjem. Studija iz 2011. otkrila je da flavonoidi iz kakaa pozitivno utiču na psihološke procese. Veruje se da povećavaju protok krvi u mozgu, što poboljšava njegove mnogobrojne funkcije. Čokolada, kao kafa i čaj, takođe sadrži metilksantine, biljne sastojke koji poboljšavaju nekoliko telesnih funkcija. Među njima je i koncentracija.

Ipak, iako su mnogobrojna prethodna istraživanja pokazala da postoje, ili bi mogli postojati, trenutni kognitivni efekti konzumiranja čokolade, treba dodati i to da rezultati istraživanja nisu poruka da se sada svi trebamo prejedati ovim slatkišem. Ono što za sada naučnici mogu reći jeste da možemo jesti male količine čokolade bez bojazni da ćemo time uticati na pravilne i zdrave prehrambene navike. Istraživanje još nije završeno. Još ima pitanja koja treba postaviti, mnogo odgovora koje treba dobiti.

Up Next

Pet destinacija na Mediteranu koje morate posetiti

Don't Miss

Građani Srbije sve češće kupuju nekretnine u inostranstvu – Gde stan od 50 kvadrata košta 50.000 EUR?

Click to comment

Aktuelno

Jesti sir svaki dan – da li je zdravo i koje su posledice?

Pixabay

Sir je ukusna mlečna poslastica koja se često konzumira samostalno ili kao sastojak raznih jela, ali da li ste se zapitali kakve bi mogle da budu posledice svakodnevnog konzumiranja sira?

Eat This piše šta se dešava u vašem telu kad svakodnevno konzumirate ovaj mlečni proizvod.

Povećani unos kalcijuma: Sir je izvor visokokvalitetnih proteina i kalcijuma, ključnog za zdrave kosti. Istraživanja pokazuju da kalcijum ne samo da održava kosti već može i pomoći u prevenciji određenih vrsta raka, snižavanju krvnog pritiska, sprečavanju preeklampsije i može vam pomoći da održavate zdravu telesnu težinu.

Moguće smetnje s varenjem: Ako ste netolerantni na laktozu, sir može da izazve probleme s varenjem poput nadutosti, gasova i proliva.

Dobra vest je da je sir značajno manje bogat laktozom od mleka i jogurta. Tvrdi, zreli sirevi imaju najmanje laktoze i obično se dobro podnose u malim količinama.

Poboljšanje mikrobioma creva: Određene vrste sireva, poput čedra, mogu da pruže korisne probiotike koji podržavaju zdravlje crevnog sistema.

Potencijalno smanjenje rizika od bolesti srca: Iako je sir bogat zasićenim mastima, istraživanja sugerišu da konzumacija sira ne mora nužno da poveća rizik od bolesti srca.

Štaviše, jedno istraživanje objavljeno u časopisu Lancet, koje je uključilo 135.000 učesnika iz 21 zemlje, nije pronašlo nikakvu povezanost između unosa mlečnih proizvoda, uključujući sir, i rizika od bolesti srca ili većih koronarnih problema. U stvari, istraživanje je izvestilo da su osobe koje su unosile više od jedne porcije mlečnih proizvoda s punim ili niskim udelom masti dnevno imale smanjen rizik od bolesti srca, srčanog udara ili smrti od bolesti srca.

Podrška oporavku mišića nakon vežbanja: Sir je izvor proteina koji može pomoći u oporavku mišića nakon vežbanja.