Hrana

Šaka borovnica ujutru, odlična koncentracija popodne

Pixabay

Imate problema sa pamćenjem, rasejani ste, ne možete da se koncentrišete? Rešenje je u borovnicama – jedna činija ovog voća ujutru poboljšava popodnevnu koncentraciju.

U eksperimentu Univerziteta u Sinsinatiju, volonteri koji su ujutru popili sok od borovnica bili su mnogo bolji u obavljanju mentalnih zadataka od ispitanika koji su pili nešto drugo.

Naučnici misle da je to zbog antioksidanata koji stimulišu protok krvi i kiseonika do mozga. To znači da valja pojesti ovo voće ako nas očekuje naporan dan na poslu ili imamo važan ispit.

Zanimljivo je da posle sat vremena od početka eksperimenta nije bilo razlike među ispitanicima. Dejstvo borovnica pokazalo se posle pet sati – performanse ljudi koji su pili nešto drugo opale su za 14 do 21%.

Značaj ovog voća potvrdili su i istraživači sa Harvarda zaključivši da redovnim konzumiranjem borovnica možemo zaustaviti prirodno opadanje mentalnih sposobnosti, i to za dve i po godine. Zbog toga se borovnice preporučuju starijima koji na ovaj način mogu smanjiti rizik od demencije.

Up Next

Da li med može da se koristi tokom posta?

Don't Miss

Genetika pasa iz Černobilja drugačija od drugih

Click to comment

Aktuelno

Jesti sir svaki dan – da li je zdravo i koje su posledice?

Pixabay

Sir je ukusna mlečna poslastica koja se često konzumira samostalno ili kao sastojak raznih jela, ali da li ste se zapitali kakve bi mogle da budu posledice svakodnevnog konzumiranja sira?

Eat This piše šta se dešava u vašem telu kad svakodnevno konzumirate ovaj mlečni proizvod.

Povećani unos kalcijuma: Sir je izvor visokokvalitetnih proteina i kalcijuma, ključnog za zdrave kosti. Istraživanja pokazuju da kalcijum ne samo da održava kosti već može i pomoći u prevenciji određenih vrsta raka, snižavanju krvnog pritiska, sprečavanju preeklampsije i može vam pomoći da održavate zdravu telesnu težinu.

Moguće smetnje s varenjem: Ako ste netolerantni na laktozu, sir može da izazve probleme s varenjem poput nadutosti, gasova i proliva.

Dobra vest je da je sir značajno manje bogat laktozom od mleka i jogurta. Tvrdi, zreli sirevi imaju najmanje laktoze i obično se dobro podnose u malim količinama.

Poboljšanje mikrobioma creva: Određene vrste sireva, poput čedra, mogu da pruže korisne probiotike koji podržavaju zdravlje crevnog sistema.

Potencijalno smanjenje rizika od bolesti srca: Iako je sir bogat zasićenim mastima, istraživanja sugerišu da konzumacija sira ne mora nužno da poveća rizik od bolesti srca.

Štaviše, jedno istraživanje objavljeno u časopisu Lancet, koje je uključilo 135.000 učesnika iz 21 zemlje, nije pronašlo nikakvu povezanost između unosa mlečnih proizvoda, uključujući sir, i rizika od bolesti srca ili većih koronarnih problema. U stvari, istraživanje je izvestilo da su osobe koje su unosile više od jedne porcije mlečnih proizvoda s punim ili niskim udelom masti dnevno imale smanjen rizik od bolesti srca, srčanog udara ili smrti od bolesti srca.

Podrška oporavku mišića nakon vežbanja: Sir je izvor proteina koji može pomoći u oporavku mišića nakon vežbanja.