Kultura

Obrazovan Savet za srpski jezik

Foto: Pixabay

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o obrazovanju Saveta za srpski jezik, čiji je zadatak da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma kao matičnog pisma.

Kako se navodi u saopštenju zadatak Saveta je i da daje preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja stanja u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu.

Za članove Saveta, na predlog Odbora za standardizaciju srpskog jezika imenovani su dopisni član ANURS prof. dr Sreto Tanasić, redovni profesor prof. dr Miloš Kovačević, viši naučni saradnik dr Vladan Jovanović, viši naučni saradnik dr Marina Spasojević, vanredni profesor prof. dr Aleksandar Milanović, a na predlog Ministarstva kulture književnici Vladimir Pištalo, Selimir Radulović, prof. dr Zoran Avramović i Miodrag Kajtez.

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o obrazovanju Saveta za srpski jezik na osnovu Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, stoji u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja.

lj.z.

Up Next

Big Bend RTS i Jan van Duikeren 23. marta u DOB

Don't Miss

Svetislav Božić i Zoran Knežević kandidati za novog predsednika SANU

Click to comment

Izložbe

Izložba „Krhkost trenutka“ u Likovnoj galeriji Kolarca

"Krhkost trenutka", Iz serije ''Melanholičnost vremena'', uljani pastel

U Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u utorak, 21. marta u 19 časova biće otvorena izložba „Krhkost trenutka“ Bojane Bojčić.

Izložba crteža „Krhkost trenutka“ Bojane Bojčić nadovezuje se na dugogodišnji opus autorke prvenstveno izborom motiva kojim se bavi. Voćka nara, gotovo mikroskopski uvećana, na Bojaninim slikama i crtežima uvek je presečena, rasporena, najčešće otvorena forma, dostupna i pristupačna pogledu, dodiru. Razotkrivena, ogoljena, manje ili više istrgnuta iz svoje čaure-kore. Nar na crtežima umetnice nikada ne predstavlja puko materijalno polazište i prostor za demonstraciju bogatstva slikarskih/crtačkih virtuoznosti. Naprotiv, on je simbol emotivnih aura, duboko utkan u autorkin svet. Kao takav simbolički entitet, on emanira različita raspoloženja, dešavanja i osećanja prisutna kako u nama, tako i u međuljudskim relacijama. Nazivi crteža su duboko sugestivni u tom smislu: Dodiri, Neposrednost, Samoća, Zagrljaj, samo su neki od njih. Tanani, stameni, šaroliki, povezani, udaljeni, nedorečeni, raspričani – kao međuljudski odnosi.

Ono što percipiram kao najveću novinu i otklon od pređašnjeg opusa slika, autorkin je novi odnos prema boji. Pomerivši se od crveno-okeraste game, suptilno prožete magentom, ljubičastom, ponegde i modrom i zelenkastom, na novom ciklusu pastela uočavamo gotovo fluorescentne nijanse, sveže, čiste boje, i semantički veoma značajne u kontekstualizaciji i osavremenjavanju ovog motiva. Na ovim crtežima dešavanja koja se dešavaju u čoveku i između ljudi dešavanja su 21. veka. Otklon od citatnosti starih majstora i veliki korak ka autentičnosti izraza, pored kolorita, predstavlja i još apstraktnije komponovanje samog motiva. Uvek na granici između klasičnog realističnog izraza i apstrahovanja formi, umetnica je napravila radikalniji otklon od pređašnje prakse. Taktilno, slojevito građenje površina vrlo je slikarskog karaktera i, iako pasteli, Bojanini crteži svojom biti predstavljaju rasnog slikara suptilne ali snažne osećajnosti, čije će mesto na savremenoj likovnoj sceni tek biti opšteprepoznato i etablirano. Đurđa Sivački

Izložba će biti otvorena do 8. aprila radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.

lj.z.