Uprkos povišenom nivou zdravstvene svesti, prepunih teretana i potrebe da se zarad zdravlja vežba, jedina aerobna aktivnost koja stvarno retko da dobija ikakve zasluge je – hodanje.
Iako hodanje pruža mnoge prednosti za mentalno i fizičko zdravlje kao i druge aerobne vežbe – ali sa daleko manje napora i opterećenja za telo – ono je nekako palo u zapećak.
Hodanje je važan oblik vežbanja iz mnogo razloga, ali njegova primarna prednost je što je dobro za srce. Hodanje podstiče bolju cirkulaciju, snižava krvni pritisak i broj otkucaja srca, a i poboljšava srčani minut – sposobnost srca da pumpa krv po celom telu.
Dve nedavne studije koje je objavio Journal of the American Medical Association pokazuju da hodanje između 2.000 i 10.000 koraka svakog dana smanjuje rizik od srčanih bolesti i raka i smanjuje verovatnoću prerane smrti za najmanje 10%.
– Hodanje je vežba sa malim opterećenjem, laka je za zglobove, što je čini odličnom opcijom za ljude sa problemima sa kolenima, gležnjevima ili kukovima – ističe dr Ostin Gontang.
– Hodanje ne zahteva posebnu opremu, članstvo u teretani ili obuku, ono je dostupno svima i lako se može uključiti u vašu svakodnevnu rutinu.
Prednosti hodanja
Osim povećanja broja otkucaja srca i kardiovaskularnih prednosti koje dolaze od hodanja, pokazalo se da ova praksa podstiče metabolizam, poboljšava nivo holesterola, smanjuje rizik od moždanog udara, jača kosti i povećava nivo energije.
– Pošto hodanje pomaže u jačanju mišića u donjem delu tela, ono takođe može da utiče na smanjenje bola od artritisa u kolenu i kuku – kaže dr Majkl Frederison sa Univerziteta Stanford.
Istraživanje takođe pokazuje da hodanje oko 10.000 koraka dnevno smanjuje rizik od demencije za neverovatnih 50% i može da smanjiti rizik od drugih hroničnih bolesti kao što je dijabetes.
– Pored takvih fizičkih prednosti, dokazano je da hodanje poboljšava spoznaju, san i mentalno zdravlje, uključujući raspoloženje i samopoštovanje – dodaje specijalista za fizikalnu medicinu Šelbi Džonson.
Da li je hodanje dovoljno?
– Dok vam hodanje neće dati toliko aerobne vežbe kao trčanje, dokazano je da podiže broj otkucaja srca dovoljno da se smatra značajnom vežbom – kaže Frederison.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju aerobne aktivnosti umerenog intenziteta kao što je brzo hodanje u trajanju od 150 minuta svake nedelje – što je ekvivalentno 30 minuta svakog radnog dana.
– Ako neko želi zahtevniji trening, hodanju uvek da se pridoda veći intenzitet uključivanjem brda ili nagiba – sugeriše Džonson.
Može li hodanje da pomogne u mršavljenju?
Postoje dobre vesti i za šetače koji se nadaju da će izgubiti nekoliko kilograma.
– Kako hodanje povećava broj otkucaja srca i pomaže vam da radite na više mišićnih grupa u isto vreme, apsolutno sagorevate kalorije i gubite na težini ako to često radite. Ako se i samo znojite, i dalje sagorevate kalorije – ističe Frederison.
Iako broj sagorenih kalorija zavisi od faktora kao što su teren, udaljenost i brzina, brza šetnja može da sagori do 300 kalorija na sat.
– Ipak, iako hodanje može da vam pomogne da uđete u bolju formu, gubitak težine obično se najbolje postiže opštim zdravim načinom života – ističe Džonson i objašnjava da to znači dovoljno fizičke aktivnosti, zdrava ishrana i drugi faktori kao što su „dovoljno sna“.
