Borko Stefanović: „EU još ima razumevanja za Srbiju uz ‘somotski pritisak'“

Ukoliko ne usaglasimo spoljnu politiku sa Evropskom unijom (EU) po pitanju sankcija Rusiji, moramo biti svesni da slabimo svoju poziciju u odbrani Kosova, izjavio je FoNetu predsednik Odbora Skupštine Srbije za spoljne poslove Borko Stefanović, ocenjujući da evropski partneri, „uz somotski pritisak“, još imaju razumevanje za poziciju Beograda.

Stefanović je, u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije, ukazao da Beograd ima ogromnu odgovornost da pomogne srpskom narodu na Kosovu, ali da čuva mir i stabilnost, izbegavajući svaki sukob.

Njemu se čini da bi nasilje najviše odgovaralo onima koji pokušavaju da zacementiraju nezavisnost Kosova i pokušavaju da ga „oslobode“ svakog srpskog prisustva.

Sva odgovornost je na kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, „njegovom neodgovornom i iracionalnom ponašanju“, predočio je Stefanović, koji je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde.

Prema njegovom mišljenju, Kurti krši sve postignute sporazume, krajnje jednostrano ih tumači ili primenjuje, pa su Srbi „ucenjivačkim delovanjem Prištine“ naterani da napuste kosovske institucije.

On se boji se da smo na pragu još jedne moguće eksalcije, nestabilnosti, nesigurnosti, možda i nasilja.

Zbog toga Srbija treba da deluje hladne glave, racionalno i u što bližem sadejstvu sa partnerima iz EU i Sjedinjenih Država, savetuje Stefanović, uveren da se bez njihove pomoći problem ne može rešiti.

Izbori na severu Kosova, raspisani za 18. decembar, „suštinski su nepostojeći“, ocenio je on i objasnio da ne vidi kako mogu da se sprovedu.

U slučaju da se održe, ljudi koji bi na njima bili izabrani nemaju legitimitet, smatra Stefanović, koji misli i da zapadni partneri sve više uviđaju da se Kurti ponaša van svake kontrole i pravila.

U takvoj situaciji, kako je naglasio, još je važnije da Beograd ima adekvatan, ali hladnokrvan odgovor kojim se neće dozvoliti da se izgubi nijedan ljudski život zbog registarskih tablica.

Osim rešenja za tablice, koje bi trebalo prolongirati na duži rok, on podseća i na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština.

To su preduslovi da se Srbi vrate u institucije i da dođe do dogovora o sveobuhtavnom sporazumu koji bi pomogao, ne samo da se Srbija i Kosovo, već ceo region, izvuku iz kandži sukoba i mržnje, naveo je Stefanović.

On smatra da Srbija ispravno insistira na primeni onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom, odnosno zahtevom da se reši „prethodno pitanje“ pre nego što bi se došlo do sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji kojim bi bila rešena sva otvorena pitanja.

Mora se jasno staviti do znanja da ne postoji politički subjekt koji bi priznao nezavisnost Kosova ili aktivno učešće u prihvatanju Kosova kao člana Ujedinjenih nacija (UN), poručio je Stefanović.

Osvrćući se na spoljnu politiku, on je naglasio da Srbija mora biti svesna da slabi svoju poziciju po pitanju Kosova, ukoliko ne usaglasi spoljnu politiku sa EU kada je reč o sankcijama Rusiji.

I. S.

- Advertisement -