Zdravlje

Najčešći načini na koje hronični stres uništava naše telo

Pixabay

Naši hormoni su osetljivi i njihovu neravnotežu mogu da prouzrokuju različiti faktori. Verovatnije je da će se ovi problemi pojaviti kod žena nego kod muškaraca, a dok ishrana, kontracepcija i lekovi mogu da poremete hormone, stres je takođe velik okidač hormonske neravnoteže.

Osjećaji preopterećenosti, ljutnje, razdražljivosti i zabrinutosti, kao i umor ili loše raspoloženje, mogu da budu znakovi da ste pod stresom, a hormonska neravnoteža prouzrokovana stresom može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema koji nisu nimalo bezazleni.

Kako stres utiče na naše hormone?

„Tokom stresnih perioda, cirkulirajući nivoi hormona stresa kao što su adrenalin, noradrenalin i kortizol rastu i prouzrokuju kaskadu fizioloških odgovora.

Takvo trajno povišeno stanje stresa može da dovede do brojnih fizičkih i emocionalnih simptoma i poremećaja hormona“, upozorava dr Sara Brever i izdvaja četiri najčešća problema do kojih dovodi hronični stres.

– osećaj iscrpljenosti, gubitak energije i depresija;

– smanjenje libida;

– promene u menstrualnom ciklusu i izostanak menstruacije;

– višak kilograma.

Kako sebi možemo da pomognemo?

Srećom, dr Brever napominje da postoje efikasni načini kako možete da pomognete svojim hormonima, a tehnike za smanjenje stresa uključuju redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, izbegavanje ekrana, uzimanje suplemenata i smanjenje unosa alkohola, prenosi Index.hr.

Related Topics:hronični stres Magazin Zdravlje

Up Next

Pluća su u hladnim danima osetljivija, kako ih sačuvati

Don't Miss

Od čega sve zavisi težina mamurluka

Click to comment

Aktuelno

Hrvati ubedljivo najdeblji narod u Evropi

Pixabay

Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja Službe za promicanje zdravlja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

Hrvati su najdeblja nacija u Evropi. Statistika istraživanja pokazala je da 64 odsto građana ne veruje deklaracijama proizvoda ili ih uopšte ne čita.

Štaviše, istraživanja pokazuju da problem sa gojaznošću počinje u detinjstvu jer se ne usvajaju zdrave navike u ishrani. Glavni faktor ovakvih rezultata je ubrzan tempo života, izloženost stresu, u kojem Hrvati smatraju da nema dovoljno vremena za uravnoteženu ishranu.

S druge strane, jedan od najrasprostranjenijih stereotipa je da je zdrava ishrana preskupa i nedostižna. Pozitivan uticaj tehnologije na ishranu.

S obzirom na statistiku, ne čudi što je tema uravnotežene ishrane česta u javnosti, pa mnogi nutricionisti i stručnjaci sugerišu da rešenje i put do zdravlja ne leži u ishrani, već u unosu namirnica koje su bogate hranljivim sastojcima.

Iako zvuči jednostavno, koncept uravnotežene ishrane je često pogrešno shvaćen, pa se postavlja pitanje šta to uopšte znači.

Hrvatski zavod za javno zdravstvo izdao je niz preporuka koje ukratko objašnjavaju da uravnotežena ishrana podrazumeva dovoljan unos žitarica, voća i povrća, mleka i mesa, kao i jaja i mahunarki.

Svakog dana treba da obogatite tanjir ovim namirnicama uz dovoljnu hidrataciju organizma, odnosno predlaže se minimalno osam čaša vode dnevno.

Tehnologija koja je sada široko rasprostranjena i dostupna na pametnim telefonima omogućava potrošačima da unapred planiraju ishranu, što je prvi korak ka zdravlju.

Kvalitetan izbor prehrambenih proizvoda nikada nije bio dostupniji, a izbor raznovrsniji.