„Batut“ poslao važno saopštenje: Pridržavajte se ovih saveta nakon posta!

Posna hrana sprema se na vodi ili na malo ulja i kao takva lakše se vari od masne, začinjene hrane.

Međutim, po završetku posta, posle višenedeljnog načina ishrane bez namirnica životinjskog porekla i hrane spremljene na vodi ili na malo ulja, vraćamo se uobičajenoj ishrani.

Ukoliko ne povedemo računa o količini hrane koju unosimo nakon posta, i o načinu njene pripreme, mogu se javiti mučnina, nadutost, bol u stomaku, navodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanivić Batut“.

Na koji način možemo da sprečimo pojavu ovih zdravstvenih problema?

Činjenica je da je prazničnoj trpezi teško odoleti, jer će se na njoj naći sve ono čega smo se u postu odrekli. Voće, povrće, žitarice, riba biće zamenjeni mesom, rolatima, pečenjem, salatama sa majonezom, pavlakom.

Kada se tome dodaju kolači, torte i alkohol dobijamo kaloričan obrok. Ukoliko unesemo odjednom veću količinu ovako kalorične hrane mogu da se jave ranije pomenuti zdravstveni problemi i zato je neophodno da prelazak sa posne na mrsnu hranu bude postepen, piše „Batut“.

Manje količine hrane u nekoliko obroka

Potrebno je unositi manje količine hrane raspoređene na 3–5 obroka u toku dana. Važno je da se vodi računa i o načinu pripreme hrane. Kuvana, dinstana hrana spremljena na manjoj količini ulja, lakša je za varenje u odnosu na pohovanu i prženu hranu.

Uvođenje mesa u ishranu treba započeti sa piletinom, ćuretinom, uz zadržavanje ribe u jelovniku barem dva puta nedeljno. Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima u ishranu prvo treba uvesti mlad sir, jogurt, kiselo mleko, odnosno mlečne proizvode sa nižim sadržajem mlečne masti. Ne treba zaboraviti ni na redovan unos voća, svežih salata, orašastih plodova, žitarica.

U prelasku sa posne na mrsnu hranu moramo da budemo svesni da sve ono čega smo se odrekli tokom posta moramo postepeno da unosimo u manjim količinama.

Dan bi trebalo da započnemo sa jogurtom, parčetom hleba, mladim sirom ili sa malo ovsenih pahuljica. Ručak mogu da čine pileća supa, kuvano ili pečeno belo meso ili riba, povrće i sveža salata koju uz omlet ili manji sendvič možemo pojesti i za večeru.

Posle nekoliko dana možemo se vratiti uobičajenoj ishrani, ali ne smemo zaboraviti na umerenost i na pravilno raspoređene obroke.

Završetkom Božićnog posta nemamo mnogo vremena za pripremu izlaska iz posta, s obzirom da nas na sâm Božić sačeka bogata trpeza. Iz tog razloga važno je da se ne preskoči lagan doručak. Što se tiče ručka važno je uzeti prvo manju količinu pečenja, izbegavati teške priloge i salate sa majonezom.

Osnovu mogu da čine sveže salate i laganiji prilozi. Kolače ne treba jesti odmah posle ručka. Treba jesti polako, probati sve u manjim količinama i praviti pauze tokom jela.

Izlazak iz posta donosi značajne promene u načinu ishrane. Pomoć u postepenom prelasku sa posne na mrsnu hranu, rasporedu obroka i očuvanju zdravlja odnosno sprečavanja nastanka određenih zdravstvenih problema do kojih može da dođe usled nagle promene načina ishrane, mogu da pruže lekari Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.