Kafa na berzi najskuplja u poslednjih 10 godina
Cene kafe dostigle su 10-godišnji maksimum, a analitičari očekuju da će se napetosti na tržištu nastaviti sve do 2023. godine.
Ugovori za isporuku kafe u decembru u ponedeljak su završili trgovanje na 2,34 dolara za nešto manje od pola kilograma. U četvrtak su futuresi za kafu na Njujorškoj interkontinentalnoj berzi dostigli 2,46 dolara, što je najviša cena od 2011. godine, kada je kafa probila vrednost od 3 dolara za pola kilograma, piše CNBC.
U međuvremenu, referentna cena Međunarodnog udruženja za kafu u petak je bila 2,07 dolara za pola kilograma, što je 85 % više u odnosu na godinu ranije. Ole Hansen, menadžer robne strategije u Sakso Banku, rekao je da se u proteklih 12 meseci „dogodila savršena oluja, koja je našem voljenom zrncu dala podsticaj“.
– Buduća cena zavisi od toga koliko će ti događaji biti dugotrajniji. Mislim da se moramo fokusirati na ono što se događa u Brazilu ove godine, gde smo imali niske temperature i mraz, koji je pogodio neka područja uzgoja, a imali smo i razdoblje suše. Sve to dovodi u pitanje rod 2022. godine – rekao je Hansen, prenosi Index.hr.
Cene bi mogle još da rastu
Hansen je dodao da će ove nepovoljne vremenske prilike uticati na prinos krajem ove godine, kao i 2022., a potencijalno i 2023. godine.
– Videli smo kako je kafa porasla na oko 3 dolara 2011. godine, kada smo takođe imali problema u Brazilu. Ovo su stvarno brojke, koje podstiču nagađanja o dostizanju tog nivoa. Ako projekcije za Brazil u narednim mesecima nastave da potvrđuju smanjenje proizvodnje, onda je rizik od poskupljenja vrlo stvaran.
Uz loše vreme, globalna ograničenja ponude imala su značajan uticaj na tržište kafe, jer se proizvođači i pržionice, kompanije koje prerađuju kafu u proizvod koji pijemo, često nalaze u različitim zemljama.
Neizvesnost tržišta takođe proizlazi iz izvoznica, kao što je Etiopija, koja je na ivici građanskog rata, te Vijetnam, koji beleži porast slučajeva kovida-19, koji bi mogli poremetiti proizvodnju.
– Mislim da u celini imamo tržište, koje je prvi put nakon nekoliko godina počelo da pokazuje određenu zategnutost – dodao je Hansen.
Maksimilijan Kopstejk, izvršni direktor evropske prodaje kafe u Marexu, kaže da je cena kafe porasla uglavnom zbog dislokacija tereta.
– Poslednjih pet do osam godina imali smo snabdevanje skoncentrisano na jedno ili dva velika područja, koja proizvode kafu, Brazil i Vijetnam. Ako imate štetu u tim zemalja, odjednom tržište poludi u pokušaju da podstakne druge zemlje da proizvode kafu. To je temeljno načelo, a vrhunac je došao s poremećajem u brodskom prevozu.
Kopstejk je napomenuo kako je potrebno oko dve godine da proizvodnja kafe odgovori na promenu cene.
– Kada cena poraste, svaku kesicu kafe koja je dostupna u svakom skladištu farmera izvlačite na tržište kako biste je komercijalizovali, jer su cene odlične. Dakle, postoji podsticaj da se više sadi, ali i da se smanje zalihe u zemlji proizvodnje i dovedu te zalihe na odredište. Mislim da je to verovatno u toku.
Dodao je kako očekuje da će „cene ostati visoke i nestabilne i ubuduće“.