Kafa može da uspori starenje? – naučnici otkrili šta zaista utiče na biološku starost

Istraživanja dosledno pokazuju da ishrana bogata fitonutrijentima i antioksidansima, poput ishrane zasnovane na biljnim namirnicama, podržava oporavak i otpornost ćelija, dok nekvalitetna i visoko prerađena hrana može ubrzati starenje i povećati rizik od hroničnih bolesti.

Drugim rečima, ono što jedemo i pijemo je važno, a za mnoge taj izbor počinje ujutru uz šolju kafe.

Kafa je, odmah posle vode, najpopularniji napitak na svetu i deo svakodnevne rutine mnogih ljudi. Međutim, osim što daje kofeinski podsticaj, ovaj napitak se povezuje i sa usporavanjem biološkog starenja.

Umerena konzumacija kafe povezana je sa smanjenim rizikom od nekoliko hroničnih bolesti i može igrati ulogu u dugovečnosti, ističe Ričard.

Kako kafa može da uspori starenje?

Kafa može biti izvor korisnih antioksidanasa i jedinjenja poput hlorogenskih kiselina, trigonelina, diterpena i melanoida, koji mogu podržati metaboličko i kardiovaskularno zdravlje, kaže Ričard. Ova jedinjenja utiču na funkciju mitohondrija i mogu povoljno delovati na oksidativni stres.

Kafa takođe može doprineti smanjenju upala i rizika od hroničnih bolesti, što se povezuje sa njenim bioaktivnim jedinjenjima koja smanjuju upalne markere.

Pored toga, kafa može uticati na dužinu telomera, struktura koje štite naš DNK. Kada se telomeri skraćuju, DNK se oštećuje, što doprinosi upalama i procesima povezanim sa starenjem.

Konzumacija kafe povezana je sa dužim telomerima, čak i kada se kofein posmatra odvojeno, objašnjava Keli Burges, registrovana dijetetičarka.

Iako su neki rezultati istraživanja i dalje neujednačeni i studije se nastavljaju, pokazalo se da kafa može biti korisna za određene grupe ljudi, uključujući osobe sa mentalnim poremećajima koji utiču na životni vek. Neka istraživanja ukazuju i da kofein može pozitivno uticati na mentalne funkcije, pažnju i vreme reakcije, posebno kod starijih osoba.

Unos kofeina iz kafe povezuje se i sa manjim nakupljanjem proteinskih fragmenata koji se dovode u vezu sa Alchajmerovom bolešću. Takođe, kafa može imati zaštitni efekat protiv depresije, važnog faktora, koji utiče na skraćenje zdravog životnog veka.

Šta još pomaže dugovečnosti?

Na proces starenja utiču genetika i način života. Iako genetiku ne možete da promenite, možete da prilagodite navike kako biste poboljšali zdravlje i smanjili biološku starost.

Važno je zapamtiti da ono što funkcioniše za jednu osobu ne mora nužno da funkcioniše za drugu, zbog čega je rad sa registrovanim dijetetičarem veoma koristan, kaže Ričard.

Doslednost je važnija od savršenstva. Sve što unosimo – od hrane i pića do vremena provedenog pred ekranom i toksina iz okruženja – utiče na naše ćelije i celokupno zdravlje, navode. Preporuka je da se počne sa malim, održivim promenama.

Fizička aktivnost je ključna za zdravo starenje.

Kombinujte trening snage, aerobne vežbe i svakodnevno kretanje kako biste podržali zdravlje srca, pokretljivost i metabolizam, savetuje Džudi Čodirker, registrovana dijetetičarka.

Aktivnost je važna i za mentalno zdravlje, smanjenje stresa, očuvanje mišićne mase i snage, gustine kostiju i ravnoteže, čime se smanjuje rizik od padova i povreda.

San ima ključnu ulogu u zdravlju i procesu starenja.

Kvalitetan i dovoljan san svake noći podržava oporavak i regeneraciju organizma, kaže Burges. Nedostatak sna može izazvati promene u ćelijama i tkivima koje negativno utiču na biološku starost. Preporuka je sedam do devet sati neprekidnog sna, uz što redovniji ritam odlaska na spavanje i buđenja.