Magazin

Zaboravite na limun i narandžu – namirnice koje imaju najviše vitamina C

Foto: Unsplash

Kada poželimo da pojedemo neku namirnicu, koja sadrži ovaj vitamin, obično se prvo setimo narandže. Ova sočna voćka prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa sadrži znatnu količinu vitamina C, ali da li je jedna dovoljna da zadovolji našu dnevnu potrebu?

Nažalost ne. Prosečna narandža sadrži oko 68 mg vitamina C (muškarcima je prema opštim preporukama potrebno oko 90 mg, a ženama oko 75 mg, trudnicama i dojiljama nešto više). To, međutim, ne znači da nema koristi da je pojedete. Ona sadrži vlakna, koja su bitna za dobru probavu. Limun je, takođe, izvor vitamina C, ali znatno manje od narandže (40 mg).

Koje još voće i povrće je riznica vitamina C?

– Crvena paprika (1/2 šolje): 95 mg

– Sok od grejpfruta (čaša): 70 mg

– Kivi (srednje veličine): 64 mg

– Brokoli (1/2 šolje): 51 mg

– Kupus (100 g): 50 mg

– Jagode (100 g): 58 mg

Važno je znati da se vitamin C uništava na visokoj temperaturi, tako da je namirnice najbolje jesti sveže, tj. sirove ili kratko termički obrađene.

Kako biste svom telu obezbedili sve što mu je potrebno, najbolja je raznovrsna ishrana.

I. S.

Related Topics:limun narandža vitamin c

Up Next

Pšenica skuplja za trećinu, nafta za četvrtinu, gas više od duplo – rat u Ukrajini za nedelju dana napravio haos

Don't Miss

Skot Šefild: „Ako se udari na Rusiju, cena nafte bi mogla da skoči na 200 dolara po barelu“

Click to comment

Magazin

Biće sve gore, a 2023. je prekretnica: „Ljudi treba da se pripreme…“

Photo: Unsplash

Šumski požari, vreli talasi, poplave – prirodne katastrofe iz 2023. su prekretnica, prema rečima stručnjaka.

Svet je propustio priliku da stabilizuje klimatski sistem uz relativno malo napora, rekli su na otvaranju Kongresa o ekstremnom vremenu.

Zato se mogu očekivati ogromne promene koje više ne mogu da se spreče, navodi se u saopštenju kongresa, koji se održava u Hamburgu.

„Moramo da se pomirimo s tim da će granica od 1,5 stepeni Celzijusa biti prekoračena. To znači da je Pariski okvirni sporazum u ovoj tački praktično propao“, rekao je Johem Marocke, direktor Instituta za meteorologiju Maks Plank.

Cilj Pariskog sporazuma iz 2016. je spuštanje globalne prosečne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa.

„To takođe znači da će zagrevanje moći da se održi ispod granice od dva stepena samo uz ogromne napore.“

Trenutno je, rekao je, verovatnije da smo na putu ka tri stepena do kraja veka.

„Nikada ranije globalne temperature vazduha i vode nisu bile tako visoke kao ove godine“, navodi se u saopštenju kongresa.

„Nikada ranije toplotni rekordi i požari nisu dostigli takve nivoe kao 2023.“

Pet do šest stepeni više temperature vode u Sredozemlju izazvale su dosad najveća isparavanja i onda padavine u Evropi i severnoj Africi.

„U haotičnom sistemu atmosfere, Nemačka samo slučajno nije doživela ekstremne periode vrućine i suše kakve smo videli u južnoj Evropi, a bilo je sasvim moguće.“

„Svi mi još imamo pred očima užasne slike teških vremenskih nepogoda u Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj i Libiji“, rekao je Tobijas Fuhs iz Nemačke meteorološke službe.

„Ljudi treba bolje da se pripreme za katastrofalne posledice ekstremnih vremenskih prilika“, rekao je Fuhs.

I. S.