Ovi projekti, koji će državu većinom iz kredita koštati 12 milijardi evra, kako je navedeno neće biti ugroženi, jer se ona oslanja na strane kompanije i uvoz radne snage.

Rešenje za nedostatak radne snage su strani radnici, što je olakšano usvajanjem novog zakona kojim skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola kojih je 2020. izdato 13.000, zatim je 2021. izdato 25.000 i 2022. bilo ih je 35.000, a procene su da će taj broj do kraja ove godine biti udvostručen.

Najviše radnika je angažovano u građevini gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine straci, zatim u poljiprivredi, a ima mnogo neprijavljenih sezonskih radnika.

„Pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat je već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke“, rekao je za Biznis i finansije profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On objasnio da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji, i dodao da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i lako napuštaju posao do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000“, kazao je Arandarenko.

On je ocenio da će se Srbija sve više suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica „hidraulike“, jer ljude iz Srbije povlači razvijeni Zapad, a Srbija povlači one koje može, sa bližih ili daljih destinacija.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kazao je da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, a sve funkcioniše po poznatom sistemu. Uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače“, predočio je Torlaković.

On je istakao da bi domaće građevinske kompanije, kada bi bile angažovane „mogle zajedno da iznesu taj investicioni ciklus, a naši radnici bi primali plate“.

„To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, rekao je Torlaković.

I. S.