Biznis

Rekordno interesovanje za nekretnine u Srbiji – RGZ na 16. mestu

Foto: Unsplash

Na Amazonovoj „Aleksa“ rang listi najposećenijih veb sajtova u Srbiji, Republički geodetski zavod (RGZ) našao se na, do sada, rekordnom 16. mestu, a u prvih pedeset sajtova nalaze se još četiri portala, čija je jedina ili prvenstvena svrha oglašavanje nepokretnosti.

Reforme, koje je Srbija sprovela u domenu digitalizacije servisa državne uprave, omogućile su eksplozivan rast građevinske industrije. Građevinarstvo je doživelo intenzivno ubrzanje kroz realizaciju velikih državnih infrastrukturnih projekata, koje su, potom, pratili projekti stambenih kompleksa. Republički geodetski zavod je uspeo da isprati sve potrebe tržišta za sigurnom trgovinom nekretninama, što i pokazuje rekordno visoka pozicija na „Aleksa“ rang listi.

RGZ je jedina katastarska institucija u svetu, koja se u Srbiji rangira među 50 najposećenijih sajtova i to u samom vrhu, na 16. mestu.

Takav rezultat ostvaren je zahvaljujući RGZ-ovom sistemskom pristupu, da obezbedi digitalni katastar sa transparentnim, pouzdanim i lako dostupnim podacima i tako uspešno isprati rast građevinske industrije i potrebu da u Srbiji osigura bezbedno trgovanje nepokretnostima.

Digitalne servise RGZ-a koriste i građani i privreda, jer su prepoznali kvalitet podataka katastra nepokretnosti, koji uspeva da isprati ubrzani razvoj tržišta nepokretnosti i građevinske industrije.

Uz eКatastar, Adresni registar, Registar cena nepokretnosti, GeoSrbiju i druge digitalne servise koje je kreirao, RGZ je, uz podršku Svetske banke, razvio i revolucionarni softver za upis nepokretnosti, čija implemenacija počinje. Očekuje se da će, u narednom periodu, sa potpunom imlementacijom softvera, koji je najsavremeniji u svetu, katastar nepokretnosti postići značajno ubrzanje u postupku rešavanja svih zahteva za promenu vlasnika nepokretnosti.

Up Next

Vlada Srbije donela odluku o visini minimalne cene rada

Don't Miss

Otkriven zasad indijske konoplje u Bosilegradu

Click to comment

Biznis

Biznis i finansije: „Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati izgradnju objekata za EXPO 2027“

Photo: Unsplash

Ovi projekti, koji će državu većinom iz kredita koštati 12 milijardi evra, kako je navedeno neće biti ugroženi, jer se ona oslanja na strane kompanije i uvoz radne snage.

Rešenje za nedostatak radne snage su strani radnici, što je olakšano usvajanjem novog zakona kojim skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola kojih je 2020. izdato 13.000, zatim je 2021. izdato 25.000 i 2022. bilo ih je 35.000, a procene su da će taj broj do kraja ove godine biti udvostručen.

Najviše radnika je angažovano u građevini gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine straci, zatim u poljiprivredi, a ima mnogo neprijavljenih sezonskih radnika.

„Pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat je već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke“, rekao je za Biznis i finansije profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On objasnio da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji, i dodao da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i lako napuštaju posao do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000“, kazao je Arandarenko.

On je ocenio da će se Srbija sve više suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica „hidraulike“, jer ljude iz Srbije povlači razvijeni Zapad, a Srbija povlači one koje može, sa bližih ili daljih destinacija.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kazao je da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, a sve funkcioniše po poznatom sistemu. Uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače“, predočio je Torlaković.

On je istakao da bi domaće građevinske kompanije, kada bi bile angažovane „mogle zajedno da iznesu taj investicioni ciklus, a naši radnici bi primali plate“.

„To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, rekao je Torlaković.

I. S.