Iako smo imali i nezapamćene prirodne nepogode i korona krizu, koja je bila razornija i od one iz 2008. godine, zvanični podaci govore da Srbija ima sve bolje makroekonomske podatke, i da se ekonomski sve bolje pozicionirana, ne samo u regionu, nego i mnogo šire.
Mnogi bi istovremeno rekli da se danas ne živi baš tako dobro, ali činjenica jeste da se iz godine u godinu, u Srbiji poboljšavaju podaci poput privrednog rasta, nivoa javnog duga, ali i broja novootovorenih kompanija, nivoa stranih direktnih investicija. Zvanični podaci govore i da rastu i zarade i penzije, ali i da imamo sve manju stopu nezaposlenosti.
Prosečna zarada u zemlji za devet godina porasla je u dinarima za 23.700 dinara, a u evrima za 195.
U junu smo u proseku zarađivali 65.070 dinara (553 evra), a procene resornog ministarstva su da bi do kraja prosečna zarada u zemlji trebalo da bude 618 evra.
S godinama je rastao i minimalac. Minimalna zarada, koju prima oko 350.000 ljudi, povećana je sa 13.000 dinara u 2008. godini na 17.748 dinara u 2012. te 32.000 dinara, koliko iznosi danas.
Za sledeću godinu Vlada je presekla – minimalna zarada ide na nešto više od 35.000 dinara.
U međuvremenu su značajno rasle i penzije. Danas je prosečna penzija 29.400 dinara. Pre tri godine godine, bila je 24.982 dinara, a 2008. tačno 17.660 dinara.
Procene su da bi privredni rast Srbije ove godine trebalo da ide i do 7 %, što bi nas stavilo na listu tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Imajući u vidu prošlogodišnji pad BDP od 1,1 %, to je i više nego značajan rast, ali treba napomenuti i da je Srbija prošlu godinu završila sa mnogo manjim padom, nego i mnogo razvijenije zemlje. Nemačka je, recimo, u 2020., zabeležila pad od oko 5,5 %, a susedne Crna Gora i Hrvatska su imale i daleko veći minus.
Srbija je, podsetimo, ranijih godina, beležila mnogo manje stope rasta. U 2016. bilo je to 2,5 % (tri puta manje od očekivanja za ovu godinu), a u 2017. svega 0,9 %, pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija.
Značajniji rast počeli smo da beležimo 2019. godine, kada smo godinu završili sa stopom od 8,8 %.
Posmatrajući podatke o stranim direktinim investicijama, u prvih sedam meseci ove godine imamo dve milijarde i 72 miliona evra stranih direktnih investicija i po tome prednjačimo u regionu. Priliv je i pored pandemije u 2020. godini iznosio 3 milijarde evra.
Studija sa Harvarda: Srbija zavidan privredni rast do 2028. godine
Srbija će se do 2028. godine razvijati brže od bivših jugoslovenskih republika – Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije, ali i od nekih članica EU – Češke Republike, Bugarske i Mađarske.
Do ovih podataka došli su stručnjaci američkog univerziteta Harvard, koji su u svojoj najnovijoj studiji do detalja naveli, kako će koja zemlja u našem regionu, ali i u ostatku Evrope, da se razvija i raste u narednih osam godina.
I zaključak na osnovu statističkih podataka je sledeći: Među tranzicijskim zemljama zavidan privredni rast do 2028. imaće Srbija.
Kako navode, naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 % godišnje (preciznije 2,9). Manji rast istovremeno će imati danas daleko ekonomski razvijenija Slovenija – 2,35 %, kao i Severna Makedonija – 2,26 %.
