Magazin

Zašto se bogataši manje druže sa strancima nego siromašniji

Pixabay

Druženje sa pripadnicima drugih kultura nas obogaćuje, ali bogataši nemaju ovu privilegiju, ako je suditi prema britanskom istraživanju. Mada su u prilici da putuju, bogatiji ljudi imaju upola manje međunarodnih prijatelja nego ljudi nižeg socijalnog statusa, ustanovili su istraživači sa Odeljenja psihologije na Univerzitetu u Kembridžu.

Naučnici su do ovog zaključka došli na osnovu dve studije, lokalne i globalne. Prvo su ispitali zarade i liste Fejsbuk prijatelja 857 Amerikanaca. Ispitanici iz niže klase imali su 50% više prijatelja na svim kontinentima nego boljestojeći.

U drugoj studiji, naučnici su analizirali prijateljstva formirana na Fejsbuku od 2011. godine. Na osnovu 57 milijardi prijateljstava, istraživači su zaključili da stanovnici siromašnijih zemalja poput Nigerije imaju veliki broj međunarodnih kontakata – u proseku 35%. Amerikanci, Britanci i Australijanci imaju manje od trećine stranaca na listi svojih prijatelja.

Ovu pojavu psiholozi objašnjavaju činjenicom da više novca čini da su ljudi manje zavisni od drugih, što ih tera da ostanu u svom socijalnom kavezu. To, ipak, nije dobro, jer je za lični napredak neophodna razmena ideja i informacija što najveći efekat ima kad su u pitanju ljudi iz drugih kulturnih područja, tvrde psiholozi.

Magazin

Pojačane kontrole prodaje ribe u Srbiji: Kako da prepoznate da li je riba sveža?

Photo: Unsplash

Za vreme božićnog posta, kada je povećan promet sveže i smrznute ribe, veterinarska inspekcija, pored redovnih inspekcijskih nadzora, sprovodi i vanredne kontrole, na osnovu procene rizika, sa posebnim osvrtom na mesta na kojima se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontroliše ribu, kako svežu tako i smrznutu, u svim registrovanim objektima.

Kako je precizirano, tokom kontrole proveravaće se potvrde o nabavci ribe, sledljivost, deklaracije, način rukovanja ribom, temperaturni režim skladištenja i izlaganja, kao i rokove upotrebe, a veterinarski inspektori uzorkovaće ribe i slati uzorake u ovlašćene laboratorije.

Uprava za veterinu je upozorila građane da prilikom kupovine ribe posebnu pažnju treba da obrate na to da riba ne sme neprijatno da miriše, da ne sme imati upale oči i zamućenu rožnjaču, jer to ukazuje na starost ulovljene ribe, na to da su škrge sveže ribe vlažne, jasno crvene boje i bez stranog mirisa, a da su promena boje škrga, suve škrge, nesvojstven ili intenzivan miris, početni znaci kvarenja.

Dodaje se da je koža sveže ribe sjajna, vlažna i klizava, a meso sveže ribe treba da je čvrsto, što se vidi ukoliko nestane udubljenje koje nastaje na mestu koje se pritisne prstima.

Veterinarska inspekcija savetuje potrošače i da ribu kupuju u ribarnicama, odnosno na mestima gde je potrošačima dostupan podatak o vrsti i poreklu ribe, kao i roku upotrebe, i gde je moguće proveriti da li se riba čuva na propisan način, odnosno na temperaturnom režimu koji se zahteva.

Potrošači se pozivaju i da prijave svaku sumnju na nepravilnost nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi se mogle preduzeti zakonom propisane mere i sankcionisati subjekti u poslovanju hranom kod kojih se te nepravilnosti utvrde.

I. S.