Povežite se sa nama

Ekonomija

Privredni rast Srbije može da ide i do 7 %

Objavljeno

on

Foto: Pexels

Iako smo imali i nezapamćene prirodne nepogode i korona krizu, koja je bila razornija i od one iz 2008. godine, zvanični podaci govore da Srbija ima sve bolje makroekonomske podatke, i da se ekonomski sve bolje pozicionirana, ne samo u regionu, nego i mnogo šire.

Mnogi bi istovremeno rekli da se danas ne živi baš tako dobro, ali činjenica jeste da se iz godine u godinu, u Srbiji poboljšavaju podaci poput privrednog rasta, nivoa javnog duga, ali i broja novootovorenih kompanija, nivoa stranih direktnih investicija. Zvanični podaci govore i da rastu i zarade i penzije, ali i da imamo sve manju stopu nezaposlenosti.

Prosečna zarada u zemlji za devet godina porasla je u dinarima za 23.700 dinara, a u evrima za 195.

U junu smo u proseku zarađivali 65.070 dinara (553 evra), a procene resornog ministarstva su da bi do kraja prosečna zarada u zemlji trebalo da bude 618 evra.

S godinama je rastao i minimalac. Minimalna zarada, koju prima oko 350.000 ljudi, povećana je sa 13.000 dinara u 2008. godini na 17.748 dinara u 2012. te 32.000 dinara, koliko iznosi danas.

Za sledeću godinu Vlada je presekla – minimalna zarada ide na nešto više od 35.000 dinara.

U međuvremenu su značajno rasle i penzije. Danas je prosečna penzija 29.400 dinara. Pre tri godine godine, bila je 24.982 dinara, a 2008. tačno 17.660 dinara.

Procene su da bi privredni rast Srbije ove godine trebalo da ide i do 7 %, što bi nas stavilo na listu tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Imajući u vidu prošlogodišnji pad BDP od 1,1 %, to je i više nego značajan rast, ali treba napomenuti i da je Srbija prošlu godinu završila sa mnogo manjim padom, nego i mnogo razvijenije zemlje. Nemačka je, recimo, u 2020., zabeležila pad od oko 5,5 %, a susedne Crna Gora i Hrvatska su imale i daleko veći minus.

Srbija je, podsetimo, ranijih godina, beležila mnogo manje stope rasta. U 2016. bilo je to 2,5 % (tri puta manje od očekivanja za ovu godinu), a u 2017. svega 0,9 %, pokazuju zvanični podaci Ministarstva finansija.

Značajniji rast počeli smo da beležimo 2019. godine, kada smo godinu završili sa stopom od 8,8 %.

Posmatrajući podatke o stranim direktinim investicijama, u prvih sedam meseci ove godine imamo dve milijarde i 72 miliona evra stranih direktnih investicija i po tome prednjačimo u regionu. Priliv je i pored pandemije u 2020. godini iznosio 3 milijarde evra.

Studija sa Harvarda: Srbija zavidan privredni rast do 2028. godine

Srbija će se do 2028. godine razvijati brže od bivših jugoslovenskih republika – Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije, ali i od nekih članica EU – Češke Republike, Bugarske i Mađarske.

Do ovih podataka došli su stručnjaci američkog univerziteta Harvard, koji su u svojoj najnovijoj studiji do detalja naveli, kako će koja zemlja u našem regionu, ali i u ostatku Evrope, da se razvija i raste u narednih osam godina.

I zaključak na osnovu statističkih podataka je sledeći: Među tranzicijskim zemljama zavidan privredni rast do 2028. imaće Srbija.

Kako navode, naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 % godišnje (preciznije 2,9). Manji rast istovremeno će imati danas daleko ekonomski razvijenija Slovenija – 2,35 %, kao i Severna Makedonija – 2,26 %.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Aktuelno

Od gejminga, aktivizma i sporta do žustre rasprave o medijima na 14. Weekend Media Festivalu

Objavljeno

on

Foto: Weekend Media Festival

14. Weekend Media Festival – najveća regionalna konferencija u Rovinju okupila komunikacijsku i medijsku scenu.

Bogat i sadržajan subotnji program održan je u sjajnoj atmosferi prostora stare Fabrike Duvana u Rovinju osigurao je učesnicima ovogodišnjeg 14. Weekenda uvid u brojne aktuelne teme, kao što su: promena u poslovanju tokom izazovnih vremena, uloga i pozicija građanskih inicijativa u društvu, najnoviji trendovi u robotici i gejming industriji te regulative u medijskom prostoru.

Na jednom od uvodnih panela pod nazivom Kako je gejming promenio svet? istaknuto je da je gejming definitivno postao jedna od vodećih industrija, dok u našoj regiji otvara velike mogućnosti za marketing zbog organizacije lokalnih gejming događaja. Industrija će dostići vrhunac kada se veštačka inteligencija počne primenjivati u video igrama, što je samo pitanje vremena, zaključili su Alan Sumina, predsednik Uprave Nanobit, Vojislav Milutinović, osnivač i izvršni direktor kompanije Two Desperados, Kristina Janković, izvršna menadžerka Srpske asocijacije industrije video igara, domaćin panela Boško Đorđević iz kompanije GRAND GAMING OPEN / Games.con te moderatorka Jovana Tomić.

Na panelu Sport – The best reality TV in the world legenda Super Bowla, producent, reditelj i kreativni direktor CBS Sportsa, Pete Radovich, raspravljao je s poznatim evropskim novinarima Guillem BalagueomMinom Rzouki Sonjom Kondratenko o budućnosti televizijskog sportskog izveštavanja te su se svi složili da je storytelling u sportskom izveštavanju, odnosno sportskoj industriji, izuzetno moćan i bitan komunikacijski alat.

‚‚Možemo reći da je pričanje priča o sportu ono što najviše volimo raditi u svom poslu“, naglasio je Pete Radovich, producent, reditelj i kreativni direktor, CBS.

Jednako su važne bile i teme od društvenog značaja. Tako je panel Aktivirajmo promene pod moderatorskom palicom Nevene Rendeli, direktorke Prime time komunikacija, okupio paneliste Jelenu Veljaču (Spasi me), Sandru Benčić, predsednicu kluba Zeleno – levi blok u Saboru, Vesnu Blašković (SOS Hrvatska) i Asju Krsmanović (Nisam tražila, BiH).

‚‚Važno je naglasiti kako aktivizam više nije reaktivan, već proaktivan, čemu su znatno doprinele društvene mreže i mogućnosti komunikacije koju one nude. To je platfofma gde stvarne osobe, a ponajviše žene, imaju priliku da ispričaju svoju stvarnost. To nije ona stvarnost koju vidimo u Saboru, na sceni i u javnom programu, nego ona istinska stvarnost koja se događa svaki dan u njihovim životima“, rekla je Jelena Veljača, osnivačica inicijative Spasi me.

Značajan je bio i panel Što te ne ubije to te ojača – poslovanje u izazovnim vremenima, koji je moderirao Petar Štefanić, a na kojem su osvrt na izazovne gospodarske okolnosti dali Hrvoje Josip Balen, član Uprave Algebre, Ante Grbeša, generalni direktor u kompaniji FlixBus CEE South, Boris Vujčić, guverner HNB-a, Tomislav Rosandić, predsednik Uprave Dalekovoda.

Posebno se govorilo o digitalizaciji poslovanja i njenom uticaju na poslovanje tokom pandemije te je Ante Grbeša, generalni direktor u kompaniji FlixBus CEE South, konstatovao da je pre pandemije samo 15% ljudi želelo raditi onlajn, dok se sada taj broj povećao na 50%. Takođe je naglasio da vrlo brzo dolaze i novi trendovi te da bi uredi kakve danas poznajemo potencijalno mogli nestati u budućnosti.

U isto vreme se održavao i panel pod nazivom Zakon i red, na kome su Nina Obuljen Koržinek, ministarka kulture i medija, Goran Gavranović, glavni urednik i zastupnik, 24sata i Tonko Weissmann, direktor pravnih poslova i diversifikacije, član Uprave, RTL Hrvatska razgovarali o novom Zakonu o elektronskim medijima, percepciji regulatora i medija u javnosti te uticaju na medijski pluralizam u Hrvatskoj. Iznesene su dve perspektive na novi Zakon o elektronskim medijima, pri čemu je vidljivo kako je percepcija regulatora i medija u značajnom sukobu po pitanju onoga što je uistinu javni interes, kao i načina na koji ovaj Zakon utiče na medijski pluralizam u Hrvatskoj.

A kako se završio petak?

Sjajnih tema za rasprave i predavanja nije nedostajalo ni u predavanjima i panelima koji su obeležili jučerašnje poslepodne. Tako je, između ostalog, renomirani psihijatar Manfred Spitzer održao dugo očekivano predavanje Epidemija pametnih telefona: Pretnja zdravlju,obrazovanju i društvu. Učesnike je oduševio i panel Junaci našeg doba – istraživački novinari, kao i predavanje Države kao komunikatori – od danskog hyggea do korejskog BTS-a na kome je jedan od vodećih domaćih stručnjaka u ovom području – prof. dr sc.Božo Skoko govorio o najboljim primerima dobre prakse u brendiranju država.

Posebnu pažnju privukao je i panel Kako festivali menjaju destinacije?, na kojem su čelni ljudi u organizaciji najpopularnijih regionalnih festivala kao što su EXIT, Ultra Europe i Sarajevo Film Festival razmenili svoja znanja i iskustva, pod moderatorskom palicom Borisa Kovačeka.

Veliki interes i još veći značaj za Hrvatsku, obeležio je panel Made in Croatia moji je moderirao Božo SkokoDražen Klarić, član Uprave i glavni urednik Večernjeg lista, Predrag Grubić, esejista, kritičar i direktor korporativnih komunikacija Adris grupe, akademik prof. dr sc. Igor Rudan, direktor Centra za globalno zdravlje na Univerzitetu u Edinburgu, Zlatko Dalić, selektor hrvatske fudbalske reprezentacije i Davor Bruketa, glavni kreativni direktor u kompaniji Bruketa&Žinić&Grey dali su svoj osvrt o hrvatskom identitetu, reputaciji države u svetu te njenom razvoju i budućnosti.

Weekend off – atraktivan bonus sadržaj ovogodišnjeg Weekenda

U petak su po prvi put zajedno predstavenje i četiri opštine istočne Istre, a to su grad Labin i Rabac, Opština Kršan, Opština Raša i Opština Sveta Nedelja. Na konferenciji Otkrijte čari istočne Istre predstavljena je bogata rudarska istorija, kao i najlepše plaže na poluostrvu, pri čemu je pokazano zašto upravo istočna Istra postaje novo središte za kulturni, sportski i gastronomski turizam. Uz to, na ovogodišnjem Weekend off-u je takođe održano predstavljanje Greencajt festivala, jedinstvene manifestacije koja za cilj ima promociju brige o životnoj sredini i održivosti. Međutim, subota još nije ni blizu gotova te sve okupljene očekuje još pregrštv sjajnih sadržaja.

 

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • Brand studio

Sponzorisano

  • dash restoran

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu