Connect with us

Magazin

Postoji li recept za smanjenje i kontrolu stresa?

Pixabay

Od stresa ne možemo pobeći, počev od jutra, kada uključimo televizor, radio, proverimo poštu, vidimo ili doživimo nešto na putu do posla, tada nam srce zakuca jače ili radi brže.

Mnogi ljudi su naučili da se nose i žive sa stalnim stresom, ali da li je to zaista opcija? Hronični stres je mnogo veći zdravstveni problem nego što mnogi mogu da pretpostave.

Nedavna istraživanja objavljena u naučnom časopisu Biological Reviews ukazuju da emocionalni i radni pritisak mogu da dovedu do demencije ili Alchajmerove bolesti.

Hronični stres je povezan sa nizom fizičkih i mentalnih stanja uključujući depresiju, bolesti srca i dijabetes.

Izvesno je da je tome doprinela i pandemija koronavirusa. Skoro polovina Amerikanaca misli da se nikada neće oporaviti od stresa koji su osećali zbog pandemije.

Novo istraživanje o mozgu rađeno u Institutu za ljudske kognitivne nauke Maks Plank nudi novu strategiju za smanjenje hroničnog stresa za oko 25% posle šest meseci.

Kada smirimo um, smiriće se i telo

Autori studije navode da mentalni trening koji je zasnovan na meditaciji može mnogo da pomogne u smanjenju dugotrajnog hroničnog stresa. Nije prvi put da je meditacija preporučena kao odličan način za opuštanje.

Umiriti um je izuzetno teško. Preporuka je da se misli blokiraju na nekoliko trenutaka. Istraživački tim zaključuje da redovna meditacija smanjuje nivoe hormona stresa kortizola u kosi.

Posle šest meseci, ispitanici su primetili da se količina kortizola u kosi smanjila za oko 25%.

Samokontrola i placebo efekat

– Ako vas pitaju da li ste pod stresom posle treninga za smanjenje stresa, može nastati placebo efekat. U istraživanju svesnosti, mi sve više koristimo fiziološke metode za preciznije merenje efekta smanjenja stresa – objasnila je autorka studije Lara Pulman.

Stres i njegov uticaj na kosu

Kortizol je jedan od glavnih hormona koje telo oslobađa kada smo pod stresom, koji nam pomaže da održimo energiju i budnost.

Međutim, kada stres postane stalan i hroničan, sav taj kortizol koji se pumpa kroz telo na kraju se i akumulira u kosi. Najjednostavnije rečeno, što se više kortizola nalazi u kosi, to je više hroničnog stresa u našem životu.

Dugoročna strategija za otklanjanje stresa je meditacija koja zahteva ozbiljnu posvećenost.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Književnost

Danas je obeležen dan Svetog Save „školske slave“, a obeležile su ga sve škole u Srbiji

Širom srbije je danas obeležen dan Svetog Save, dan koje sve škole u Srbije vode kao svoju školsku slavu. Mnogo toga već znamo ko je bio Sveti sava.

Sveti Sava je bio srpski sveštenik, arhiepiskop i nacionalni preporoditelj. Bio je prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, osnivač prvog srpskog vidovdanskog manastira Hilandara i prvi srpski školski sistem, što ga čini jednim od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji.

Sveti Sava se rodio kao Rastko Nemanjić, sin srpskog kralja Stefana Nemanje. Kao mlad čovek, Rastko je odlučio da se posveti bogosluženju i monaštvu, pa je napustio svijet i otišao u Atos, gde se zarekao monaškom zivotu. Tamo je preuzeo ime Sava i postao monah.

Nakon nekog vremena, Sveti Sava se vratio u Srbiju sa ciljem da unapredi crkveni život i da osnuje srpske manastire. On je osnovao prvi srpski vidovdanski manastir Hilandar na Atosu i bio njegov prvi iguman. Tada je počeo da širi pravoslavnu veru među Srbima, što je dovelo do nacionalnog preporoda.

FOTO: Unsplash

Sveti Sava je takođe osnovao prvi srpski školski sistem, što je doprinijelo razvoju srpske kulture i književnosti. On je takođe napisao mnoga dela koja su važna za srpsku istoriju i kulturu, uključujući i „Zakonik svetog Save“, koji je sadržavao pravila za monaški život.

Sveti Sava je preminuo 1235. godine, a njegovo telo je preneto u Srbiju i sahranjeno u manastiru Hilandar. Danas, Sveti Sava se smatra zaštitnikom Srbije i srpskog naroda. Njegov praznik se slavi 27. januara, a mnogi Srbi ga smatraju za svetitelja koji ih je učinio jakim i ponosnim narodom.

Njegov uticaj na veru i kulturu je ogroman, i njegova nacionalna uloga je neosporna. Sveti Sava se smatra za jednog od najvećih sveštenika svog vremena i jednog od najvažnijih ličnosti u srpskoj istoriji. On je unapredio pravoslavnu veru, kulturu i književnost.

S.M.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu