Hrana

Pljevaljski sir na listi najboljih na svetu

Pixabay

Na listi najboljih sireva sjeta, koju je nedavno objavio svetski atlas hrane Taste Atlas, na 27. mestu našao se i pljevaljski sir, prestigavši, između ostalih i čuvenu italijansku mocarelu.

Član Udruženja proizvođača pljevaljskog sira, Vladimir Čolović, smatra da pljevaljski sir zbog svog kvaliteta i načina izrade zaslužuje još bolji plasman.

– Pozicija treba da bude bolja, jer se pljevaljski sir spravlja na tradicionalan, domaći način, bez ikakvih primesa samo čisto mleko, što je u eri sve većih potreba za zdravom hranom njegova velika prednost. E sad, da li će se od 27 mesta napredovati ka vrhu liste, zavisi od mnogo faktora, a jedan od njih je i promocija pljevaljskog sira kroz njegovo brendiranje.

Čini mi se, takođe, i da on u Crnoj Gori još nije dovoljno cenjen. A da jeste, brendiranje bi već bilo završeno, sir poznatiji i na još većoj ceni, što bi ga i značajno primaklo vodećim svetskim sirevima gde i zaslužuje da bude. Mi smo u Udruženju, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, još 2013. godine krenuli u taj proces, određene stvari dogovorili, ali kad je trebalo da idemo korak dalje, uvek se pojavljivao neki novi problem i praktično nigde nismo stigli – kaže Čolović.

Problem je, dodaje što pljevaljski sir, na nekonkurentan način kvare neke druge vrste sireva:

– Pa se ti sirevi na podgoričkoj i još nekim pijacama prodaju kao pljevaljski, a nisu ni „p“ od ovog našeg, izvornog. Zato je važno brendiranje i njegova teritorijalna zaštita jer bi svi proizvođači pljevaljskog sira dobili svoj logo i svoj određeni broj i onda bi se tačno znalo i šta se prodaje i šta kupac kupuje – ističe sagovornik RTCG.

Čolović napominje da je trenutna cena pljevaljskog sira oko 4,5 EUR, i da ona mora biti znatno veća, te da od prodaje, trenutno više koristi imaju nakupci i preprodavci od samih proizvođača. Brendiranje i dobijanje pouzdanog sertifikata bi, smatra, i u tom slučaju bilo od ogromne koristi:

– Očekujem da u narednim godinama kvalitet pljevaljskog sira prati i odgovarajuća cena i da ga neće svako moći imati na stolu. Bilo bi ga možda manje u ponudi, ali bi se za njega znalo u čitavom svetu. Ovako, nakupac otkupi sve količine za nekoliko evra po kilogramu, odnese do Podgorice ili primorja i tamo ga proda za sedam, osam ili devet evra. I „ubere kajmak“. Brendiranje bi podiglo cenu, ali bi tada proizvođač morao da poštuje kvalitet i bilo bi mu omogućeno da taj kvalitet pošteno i naplati. Jednostavno, stajao bi imenom i prezimenom iza svog proizvoda, a onda bolja zaštita pljevaljskom siru ne treba – zaključuje Čolović.

Related Topics:najbolji sir Pljevaljski sir

Up Next

Genetika pasa iz Černobilja drugačija od drugih

Don't Miss

Da li treba popiti čašu vode pre spavanja?

Click to comment

Hrana

Da li med može da se koristi tokom posta?

Unsplash

Već hiljadama godina med se koristi u ljudskoj ishrani, ali i kao lekovito sredstvo. Međutim, on se vekovima koristio i u raznim religijskim obredima, a čak 61 put se pominje u Bibliji odmah posle vina, koje simbolizuje Hristovu krv i hleba koje predstavlja njegovo telo.

Međutim, u poslednje vreme vode se polemike da li med može da se koristi tokom posta? Kako je u toku veliki Vaskršnji post koji traje do 19. aprila odgovor na ovo pitanje Agrobiznis magazin potražio je među spisima Srpske pravoslavne crkve, ali i pčelarima.

Šta kažu pčelari?

Prvi pisani tragovi o medu javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. Mešavina meda i vina koristila se za polivanje klinova svetih građevina. U Egiptu se koristio prilikom balzamovanja, spominje se u Bibliji, Kuranu i u spisima antičkih grčkih pisaca.

Šta je post i kakve veze ima med s tim? Po hrišćanskom verovanju post predstavlja uzdržavanje od svih telesnih zadovoljstava u koje spada i konzumiranje hrane životinjskog porekla kao što su meso, mleko, jaja. Kako su i pčele životinje postavlja se pitanje da li je med koji one prave životinjskog porekla, odnosno da li je postan? Naime, mnogi prave paralelu i kažu da i krave proizvode mleko koje se smatra za mrsnu hranu, kako to da onda ovo „pravilo“ ne važi za pčele.

Aleksandar Bikar iz Sremskih Karlovaca, koji se pčelarstvom bavi više od 50 godina tvrdi da „ova teorija“ ne stoji i da je med apsolutno posna namirnica koja se koristi i u manastirima tokom posta. Za to, kako kaže, postoji vrlo logično objašnjenje.

– Pčele skupljaju nektar i polen sa cveća. Kad ga unesu u medni želudac dodaju samo fermente, jednu vrstu prirodnog kvasca, koji pomaže da se složeni šećer saharoza razloži u fruktozu i glukozu. Nema tu dodavanja bilo čega drugog, posebno ne nečega što je životinjskog porekla, tako da je med apsolutno posna namirnica – ističe sagovornik magazina.

Šta kaže crkva?

Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve med je dozvoljen kao hrana za vreme posta, osim u dane strogog posta kad je naznačeno strogo uzdržavanje od bilo koje hrane i pića. Na sajtu SPC piše da vernici koji poste Vaskršnji post mogu da konzumiraju voće, povrće, morske plodove, proizvode pčela, a u određenim danima i ribu.

Božić je skoro nezamisliv bez meda, jer simbolizuje sladak i lep početak godine, znak je dobrote, blagostanja, zdravlja i obilja.

Ova namirnica igra važnu ulogu u raznim narodnim običajnima. Tako u gotovo svim krajevima Srbije na dan svadbe svekrva dočekuje snaju sa medom kako bi joj život sa njenim sinom bio sladak, a i da se svekrva i snaja dobro slažu.

U jevrejskoj tradiciji, recimo, insekti i njihovi proizvodi se smatraju nečistim. Jedini izuzetak je med koji je za njih košer (čist, božanski, sveti) pa se i jevrejska Nova godina započinje umakanjem kriške jabuke u med kao simbol slatkog početka nadolazeće godine.

Ipak, kako naglašavaju u SPC osim uzdržavanja od mrsne hrane u vreme posta, još važnije je uzdržavanje od loših reči, gneva, loših želja, laži, lažnog svedočenja. Postom se ispravlja nepravda, izgone strasne misli, čisti savest, uzdržava od zlobe, ispovedaju greške. Prema učenju crkve, post je stražar duše, čuvar tela, mati zdravlja, vođa omladine i lepota i dobrota starosti. Sve svete je, kako piše Vasilije Veliki, „rukovodio život po Bogu“, jer istinski post ne podrazumeva samo uzdržavanje od jake i masne hrane, već i duhovnu obnovu.