Biznis

Pančevo, Kragujevac i Niš prestigli Beograd po obimu prodaje stanova u Srbiji

Foto: Unsplash

Dok javnost bruji o visini cena kvadrata u Beogradu, mnogima se potkrade činjenica da su ove godine u nekoliko navrata drugi gradovi po Srbiji iskakali kao „pobednici“ na tržištu nekretnina. Tako je prošlog meseca, najveći rast cena kvadrata zabeležen u Pančevu, dok su i Kragujevac i Niš, prestigli Beograd po obimu prodaje stanova tokom prvih 6 meseci ove godine.

Prema podacima sajta nekretnine.rs, za novembar mesec, cene u Pančevu su porasle za 8,7 % i iznose u proseku 1.100 evra . U Kragujevcu su se cene kvadrata popele za 4,17 % na 850 evra, dok se kvadrat u Nišu prodavao od 1.030 evra u naselju Pantelej, do 1.259 evra u Bulevaru Nemanjića.

Prema procenama stručnjaka cene će na ovim lokacijama nastaviti i dalje da rastu. Ipak, kako je problematizovano na nedavno održanoj konferenciji o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi, postavlja se pitanje održivosti tog rasta, tj. neminovno je da će naredne godine doći do stabilizacije cena.

Pančevo

U poslednjih nekoliko godina, cena kvadrata u Pančevu je porasla za više od 50 %. Samo prošlog meseca cene su skočile 8,7 % na prosečnih 1.100 evra. Zainteresovanih kupaca u Pančevu je sve više, čemu i svedoče brojna gradilišta.

Glavni pokretač ovog rasta su kapitalne investicije, otvaranje fabrika i kompanja, što kombinovano pruža građanima sigurniji život. Na drugom mestu, rastu cena kvadrata u Pančevu „pripomogla“ i rast cena kvadrata u Beogradu.

Prosto, mnogima se isplati da se pomere pola sata od centra Beograda, u mirnije mesto gde su pored kvadrata i cene namirnica, usluga i slično niže.

Kragujevac

U više ovogodišnjih izveštaja RGZ Kragujevac i Niš su se pokazali kao hit destinacije za kupoprodaju nekretnina u Srbiji, i u slučaju stambenih i u slučaju poslovnih prostora. Prema poslednjim podacima sajta nekretnine.rs prosečna cena kvadrata u Kragujevcu se popela u novembru na 850 evra.

Kao i u slučaju Pančeva, brojni investitori, koji su otvorili pozamašan broj fabrika u okolini ovog grada su učinile život u ovom gradu stabilnijim, te se to momentalno preslikalo i na tržište nekretnina.

Kako u razgovoru za „Blic Biznis“ ističe predsednik Građevinske komore Srbije, Goran Rodić.

– Enormna je tražnja za stanovima i placevima, a to gura i cene i svemu kumuje privreda. Kad imate otvaranje firmi, onda imate i posla, a ovo su gradovi koji su postali pravo stecište novih biznisa. U Kragujevac su došli Nemci, postoje i mnoge druge nove proizvodnje, kaže Rodić.

Niš

Cene nekretnina u Nišu su dobar deo godine neprikosnoveno rasle, te se za kvadrat u bilo kom naselju u ovom gradu na jugu Srbije odvaja preko 1.000 evra. Prema podacima za prošli mesec, najjeftiniji kvadrat je bio u naselju Pantelej u proseku oko 1.030 evra, dok je najskuplji u Bulevaru Nemanjića oko 1.260 evra.

Nišu je u njegovom postajanju atraktivnom destinacijom za investiranje u nekretnine, prema mišljenju Rodića, kumovala pre svega velika količina novca koja se pojavila na tržištu, što iz džepova naših gastarbajtera, što iz džepova stranaca.

– Ljudi kao najbolju investiciju, pogotovo u ovom neizvesnom periodu pandemije, vide ulaganje u nekretnine. Niš je značajna raskrsnica na jugu, a blizu je i Bugarska odakle dolazi dosta kupaca stanova, pa tako skače i cena kvadrata. Skočio je i promet, mada ponuda još uvek ne može da zadovolji obim tražnje, zaključuje Rodić.

Up Next

Uhapšene dve osobe u Pirotu – ukradeno 47 mobinih telefona

Don't Miss

Američka privredna komora o poslovanju u Srbiji: „Za poslovnu klimu u zemlji slaba trojka“

Click to comment

Biznis

Biznis i finansije: „Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati izgradnju objekata za EXPO 2027“

Photo: Unsplash

Ovi projekti, koji će državu većinom iz kredita koštati 12 milijardi evra, kako je navedeno neće biti ugroženi, jer se ona oslanja na strane kompanije i uvoz radne snage.

Rešenje za nedostatak radne snage su strani radnici, što je olakšano usvajanjem novog zakona kojim skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola kojih je 2020. izdato 13.000, zatim je 2021. izdato 25.000 i 2022. bilo ih je 35.000, a procene su da će taj broj do kraja ove godine biti udvostručen.

Najviše radnika je angažovano u građevini gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine straci, zatim u poljiprivredi, a ima mnogo neprijavljenih sezonskih radnika.

„Pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat je već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke“, rekao je za Biznis i finansije profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On objasnio da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji, i dodao da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i lako napuštaju posao do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000“, kazao je Arandarenko.

On je ocenio da će se Srbija sve više suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica „hidraulike“, jer ljude iz Srbije povlači razvijeni Zapad, a Srbija povlači one koje može, sa bližih ili daljih destinacija.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kazao je da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, a sve funkcioniše po poznatom sistemu. Uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače“, predočio je Torlaković.

On je istakao da bi domaće građevinske kompanije, kada bi bile angažovane „mogle zajedno da iznesu taj investicioni ciklus, a naši radnici bi primali plate“.

„To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, rekao je Torlaković.

I. S.