Briga o zdravlju podrazumeva negovanje zdravih stilova života i onih životnih navika koje će sprečiti ispoljavanje hroničnih bolesti i njihovih komplikacija. Zato je važno ići na sistematski pregled.
Kako većina nas lekara posećuje samo onda kada se razbolimo, navika obavljanja redovnih sistematskih pregleda ne postoji. Svi mislimo da su pregledi skupi (u privatnim ustanovama) i da oduzimaju puno vremena (u državnim institucijama). Grešimo, jer ukoliko na vreme počnemo brinuti o zdravlju i pokušamo ponašanjem i promenom navika sami da doprinesemo održavanju dobrog zdravstvenog stanja moći ćemo redovno obavljati naše svakodnevne poslove i lične obaveze, a troškovi lečenja u budućnosti će biti znatno manji.
SISTEMATSKI PREGLEDI
Lekari opšte medicine u domovima zdravlja treba i mogu da reše najveći broj zdravstvenih problema, ali je njihova najvažnija uloga, zapravo, sprečavanje bolesti. Da bi se to učinilo, neophodno je otkriti faktore rizika kod svakog pacijenta na vreme, što se čini kroz sistematske preglede.
Predviđeno da se sistematski pregledi odraslih pacijenata od 19-34 godine obavljaju jednom u tri godine, a od 35. godine jednom u dve godine.
Sistematski pregled se obavlja kada pacijent nema simptome bolesti i smatra da se dobro oseća. Ovaj pregled podrazumeva detekciju faktora rizika za nastanak hroničnih neizlečivih bolesti ili njihovu ranu detekciju i sprečavanje komplikacija.
FOTO: Pixabay
Sprečiti na vreme
Razvojem moderne medicine znatno su se povećale mogućnosti očuvanja zdravlja, odlaganja bolesti kao i uspešnosti lečenja. Neprocenjiva važnost redovnih sistematskih pregleda je u ranom otkrivanju postojanja faktora rizika za razvoj hroničnih i zloćudnih boleti, jer jedino tada na vreme možemo sprečiti nastanak bolesti ili pravovremeno započeti lečenje.
Učestalost ponavljanja sistematskih pregleda, kao i njihov obim, različit je, a zavisi od uzrasta, zdravstvenog statusa i faktora rizika za razvoj određenih oboljenja. Kada je šta potrebno uraditi?
U dvadesetim
Proverite nivo holesterola u krvi. Ako je normalan, proverite ga za tri godine. Ostale analize krvi zdravim ljudima nisu neophodne u ovim godinama.
Jednom godišnje idite kod zubara, na redovan pregled i na skidanje kamenca.
Ako imate problema s vidom, obratite se očnom lekaru. Na preglede idite svake druge godine.
Redovno merite krvni pritisak.
Žene jednom mesečno, najbolje posle menstruacije, treba same da pregledaju dojke a obavezno jednom godišnje otići na pregled kod ginekologa.
U tridesetim
Proverite nivo lipida u krvi, jer je povećana količina masnoća u krvi glavni uzrok za nastanak arterioskleroze, koja dovodi do srčanih oboljenja. Ako je rezultat normalan, uradite kontrolu za godinu dana.
Nastavite sami da pregledate grudi, a ako je u vašoj porodici bilo raka dojke, idite na ultrazvučni pregled. Ukoliko lekar smatra da ima potrebe, poslaće vas i na mamografiju.
Oko 35. počnite da mislite na svoje kosti, što podrazumeva dovoljan unos kalcijuma i redovno vežbanje. Test gustine kostiju radi se za petnaestak godina, ali se jako mršavim ženama savetuje da ga urade ranije, jer neuhranjenost dovodi do hormonalnih poremećaja. Usled toga slabi proizvodnja estrogena, koji je ključan za zdrave kosti.
U ovim godinama potrebno je da posvetite pažnju reproduktivnim organima.
FOTO: Pixabay
U četrdesetim
Nastavite da idete na godišnje stomatološke preglede i obavezno skidajte kamenac. Redovno posećujte ginekologa. Na preglede kod očnog lekara idite na svake dve godine.
Posle 45. obavezno uradite detaljan pregled na glaukom, koji u završnoj fazi može da dovede i do potpunog gubitka vida. Nastavite da kontrolišete krvni pritisak svake godine. Ako vam je nivo holesterola i dalje u normali, proveravajte ga na svakih pet godina.
Već od 40. godine sve žene bi trebalo jednom godišnje da idu na mamografski pregled dojki koji može da otkrije karcinom u najranijoj fazi. Kontrolišite nivo šećera u krvi da biste predupredili dijabetes. Lekar vam može savetovati da se redovnije bavite fizičkim aktivnostima i da promenite režim ishrane, jer se žene u ovim godinama najviše ugoje.
U pedesetim
Nastavite s redovnim kontrolama kod zubara, očnog lekara, ginekologa i proverama krvnog pritiska. Ako vam je holesterol u normali, redovno ga proveravajte. Uradite kompletan sistematski pregled jednom godišnje. Na svaka tri meseca proveravajte nivo šećera u krvi.
U menopauzi se povećava rizik od srčanih oboljenja i osteoporoze i zato obavezno uradite test gustine kostiju. Tako ćete utvrditi stepen rizika od nastanka osteoporoze i preloma kostiju. Bez obzira na rezultat, uzimajte dodatne količine preparata kalcijuma i magnezijuma.
Jednom godišnje uradite EKG. Idite na kolonoskopiju, pregled debelog creva kojim se otklanja rizik od razvoja polipa ili karcinoma.
FOTO: Pixabay
Kompletan sistematski pregled (za žene i muškarce)
Ovaj pregled poželjno je uraditi jednom godišnje. Takav pregled uključuje specijalistički pregled interniste, snimanje rada srca (EKG), merenje krvnog pritiska, BMI (indeks telesna mase), ultrazvučni pregled svih organa trbušne šupljine (abdomena) i kompletne laboratorijske pretrage krvi i urina.
Sistematski pregled za žene
Žene jednom godišnje treba da urade PAPA test, kako bi se na vreme uočile eventualne promene na ćelijama grlića materice i da bi se sprečila pojava karcinoma. Ženama sa navršenih 40 godina preporučuje se da urade i bazičnu mamograviju. Žene s navršenih 40 godina preporuka je svakako učiniti i bazičnu mamografiju.
Sistematski pregled za muškarce
Muškarcima starijim od 40 godina preporučuje se jednom godišnje, pored kompletnog sistematskog pregleda potrebno je uraditi ultrazvuk prostate i analizu krvi na tumorski market – PSA. Muškarci bi trebali jednom mesečno sami da pregledaju testise, zbog prevencije raka prostate, a posle 50. godine trebalo bi jednom godišnje da odu i na preglede debelog creva.
OSTALI PREGLEDI
Pogrešno je mišljenje da se pregledi ultrazvukom rade u okviru sistematskih pregleda. Ovo je subjektivna metoda pregleda i nije pouzdana za mnoga oboljenja, a promene na šupljim organima (kao što su želudac i creva) se na ovaj način ne vide. Ovo, kao i skener i magnetnu rezonancu treba raditi ciljano, isključivo kod sumnje na određene bolesti.
Neophodno je shvatiti važnost sistematskih pregleda, a njih rade samo izabrani lekari prema strogo propisanim pravilima.
Ipak treba da budemo svesni da smo sami najodgovorniji za svoje zdravlje i da brigu o zdravlju ne treba olako prepustiti nekom drugom.
A o svom zdravlju ćemo najbolje brinuti ako na pravi način uspemo da predupredimo bolest.
Tekst: Vesna Stanimirović
