Mozak može da se promeni: Neurolozi savetuju čime da se pozabavite posle 60. godine
Ivan B.
Objavljeno 22/11/2025
Kako ulazimo u četrdesete i pedesete godine, mnogi počinju da razmišljaju o tome kako dugoročno sačuvati kognitivne sposobnosti.
Šezdesete su takođe ključne za zdravlje mozga, jer se mozak počinje smanjivati već u tridesetim i četrdesetim, a taj proces se još više ubrzava oko šezdesete godine. Iako je normalno da se s godinama mozak smanjuje i da neuroni postepeno odumiru, postoje načini da se taj proces uspori – kroz ishranu i svakodnevne navike koje podržavaju zdravlje mozga.
Prema stručnjacima, postoji jedna navika koju bi ljudi do šezdesete trebalo da prestanu da rade kako bi što bolje zaštitili svoj mozak: multitasking – istovremeno obavljanje više zadataka.
„Kad multitaskamo, zapravo se brzo prebacujemo s jednog zadatka na drugi, što zahteva više mentalnog napora. To utiče na našu sposobnost održavanja fokusa i opterećuje radno pamćenje“, objašnjava neurolog dr Greg Kuper za Parade.
Dr Brendon Kraford, takođe neurolog, dodaje:
„Svaki put kad prebacite pažnju, prefrontalni korteks mora da se odvoji od jednog zadatka, potisne taj neuronski sklop, aktivira drugi i ponovo se usmeri.“
Usredsređenost na jedan zadatak dugoročno donosi manji osećaj mentalnog preopterećenja
Oba stručnjaka navode da multitasking ima kratkoročne i dugoročne posledice.
„Kratkoročno, multitasking dovodi do kognitivnog umora“, kaže dr Kraford, što se vidi kroz poteškoće s koncentracijom i mentalnu iscrpljenost.
Dr Kuper ističe da multitasking povećava broj grešaka i otežava učenje, dok dr Kraford upozorava da dugoročno „smanjuje sivu masu u mozgu“ i povećava nivo kortizola, što može biti neurotoksično za hipokampus.
Umesto multitaskinga, stručnjaci preporučuju fokusiranje na jedan zadatak u jednom trenutku.
Dr Kraford kaže da takav pristup poboljšava kvalitet rada i smanjuje mentalni umor.
„Moja preporuka: počnite sa blokovima pažnje – 20-minutnim periodima usmerenog rada, s telefonom u airplane modu i isključenim notifikacijama.“
Dodaje da se tako može postepeno popraviti šteta koju je multitasking prouzrokovao:
„Dobra vest je da mozak može da se promeni.“
Usredsređenost na jedan zadatak dugoročno donosi više jasnoće i manji osećaj mentalnog preopterećenja.
Dr Kraford pojašnjava da monotasking pomaže obnavljanju kapaciteta pažnje, iako u početku može biti neprijatan jer se suprotstavlja navikama koje su godinama jačale.
