Konstitutivna sednica Skupštine Beograda najkasnije 13. juna, izbor gradonačelnika do 13. jula

Nakon što je Gradska izborna komisija 13. maja, usvojila rešenja o dodeli odborničkih mandata, kao i Izveštaj o sprovedenim izborima za odbornike Skupštine grada Beograda počeo je da teče rok od 30 dana u kojem treba da bude održana konstitutivna sednica. Najdalje 13. juna bi trebalo da bude poslednji dan za održavanje te sednice, kaže za Danas Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije.

Kako dodaje, kada će ona tačno biti, određuje predsednik Skupštine iz prethodnog saziva Nikola Nikodojević, a on ima rok od 10 dana da to uradi od 13. maja.

„Znači do 23. maja treba da odredi datum sednice i pošalje poziv odbornicima. Na konstitutivnoj sednici se verifikuju mandati odbornika, formiraju odborničke grupe i trebalo bi da se na toj sednici izabere predsednik Skupštine, zamenik predsednika i sekretar. To će se desiti ukoliko postoji većina za to, jer se predsednik bira tajnim glasanjem. Može se desiti da bude dva predloga, na primer vlasti i opozicje, pa da se onda tajnim glasanjem bira i videće se koliko će odbornika da glasa za to“, kaže Alimpić.

Konstitutivnom sednicom do izbora novog predsednika predsedava najstariji odbornik, a to bi u ovom slučaju trebao da bude Vladeta Janković.

Na osnovu sadašnjeg odnosa snaga, SNS i SPS imaju 56 odbornika, znači jednog više od polovine koja je 55.

„Logično je da će sa 56 odbornika biti izabran predsednik Skupštine. A ko će to biti, videćemo. To bi možda mogao da bude i dosadašnji predsednik i to bi mu bio treći mandat. Moguće i neko drugi, iz SNS. Možda čak, pošto je bilo najava da će se priključiti još jedna odbornička grupa, možda za to dobiju i mesto predsednika Skupštine“, navodi Alimpić.

On podseća da je predsednica vlade, kao predsednica beogradskog odbora SNS, rekla da oni imaju obezbeđeno 60 odbornika, četiri više od 56.

Alimpić dalje objašnjava da kada se konstituiše Skupština, ona ima rok od još mesec dana da izabere izvršne organe vlasti, dakle gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i gradsko veće.

„To znači do 13. jula. Ako se to ne desi, onda vlada Srbije imenuje privremeni organ od pet članova, koji su iz različitih stranaka srazmerno odnosu u Skupštini. Taj organ upravlja gradom najviše četiri meseca. Jer je dva meseca rok da predsednik Skupštine Srbije zakaže nove izbore i ti izbori mogu biti održani od 45 do 60 dana, što znači opet najviše dva meseca. Dakle, najviše četiti do kada bi to bilo. Za održavanje novih izbora jedini zakonit način je da se ne izabere gradonačelnik, da isteknu rokovi. Ako gradonačelnik bude izabran, onda Skupštna nastavlja normalno da radi. Videćemo kako. Vidimo da se dosadašnji gradonačelnik potpuno povukao iz javnosti. On nije ni bio na listi kandidata za odbornike i ne može više da bude na toj funkciji. Njegov zamenik (Goran Vesić) je vrlo aktivan i videćemo koja će njegova uloga da bude“, kaže Alimpić.

Na konstataciju da nema ni Aleksandra Šapića, prvog na listi SNS i kandidata za gradonačelnika, Alimpić kaže da je situacija vrlo čudna u odnosu na ono što je najavljivano pre izbora, a to je da će Šapić biti gradonačelnik i da Vesić neće biti u njegovom timu.

„Sa stanovišta sadašnje njihove aktivnosti možda će biti drugačije. Ne treba zaboraviti da je od kad je SNS preuzela vlast u Beogradu, 2013. Vesić ustvari vrlo bitan. Prvo je bio sekretar privremnog organa, pa gradski menađžer pa zamenik gradonačelnika. Njemu se uvek nađe odgovarajuća funkcija. Sada bi trebalo da je ovo njegov tehnički mandat u kojem samo čeka da ga neko zameni, ali kao što vidite on započeinje nešto, otvara, zatvara, dodeljuje koncesije i kao da nema nameru da ode iz grada“, zaključuje Alimpić.

I. S.

- Advertisement -