Home » Aktuelno Ekonomija Izbor urednika Srbija

Trgovci u Srbiji će teško ove godine ponoviti prošlogodišnje dobre rezultate

Ivana S. Objavljeno 27/11/2025
0


Foto: Unsplash

U Srbiji je sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio prošle godine rekordnu dobit od 1,9 milijardi evra, ali ove godine poslovanje je neizvesnije, jer je na snagu stupila vladina uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana, piše mesečnik Biznis i finansije

Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u sektoru trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila, posluju 31.253 privredna društva koja čine 27,7 odsto ukupnog broja firmi i zapošljavaju 244.536 radnika, odnosno 18,5 odsto ukupno zaposlenih u preduzećima.

Trgovinom se bavi 25,5 odsto velikih kompanija, 26 odsto srednjih, 31,1 odsto malih i 27,3 odsto mikro preduzeća. Od ukupno 118.862 preduzetnika, 31,5 odsto se bavi trgovinom i zapošljavaju 28,1 odsto od 237.552 radnika koje angažuju preduzetnici.

Zahvaljujući prošlogodišnjoj neto dobiti od 207,6 milijardi dinara (oko 1,9 milijardi evra), taj sektor bio najzaslužniji za ukupne pozitivne rezultate domaće privrede. Najveće prihode među trgovinskim lancima ostvario je Delez Srbija (167,36 milijardi dinara) i našao se na 6. mestu liste sto najvećih kompanija u Srbiji, Lidl je na 9. mestu sa prihodom od 110,12 milijardi, a Merkator S je na 12. mestu sa prihodom od 106,59 milijardi dinara.

Delez je prošle godine ima i najveću dobit (7,42 milijarde dinara) među trgovinskim lancima, sledi Lidl sa dobiti od 4,69 milijardi dinara. Sa spiska najprofitabilnijih izostao je Merkator S, jer je u prošloj godini imao gubitak od 378 miliona dinara.

I pored velike profitabilnosti na nivou celog sektora, prosečne zarade u trgovini već godinama zaostaju za republičkim prosekom. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u januaru ove godine prosečna neto plata u sektoru trgovine iznosila 83.830 dinara i bila je 17 odsto niža od republičkog proseka.

Najveće zarade zabeležene su u veleprodaji (112.579 dinara), dok je u maloprodaji prosečna plata od 75.429 dinara bila skoro 28 odsto niža od republičkog proseka. Delatnost se obavljala u 82.757 objekata, kojih je bilo za 3,6 odsto manje nego u 2023. godini.

Ali, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat. Vlada Srbije je od 1. septembra na šest meseci ograničila marže na maksimalno 20 odsto u odnosu na neto prodajnu cenu najvećim igračima u maloprodaji, koji ostvaruju više od 4,5 milijardi dinara godišnjeg prihoda.

Ograničenje se odnosi na 23 grupe proizvoda sa oko 20.000 artikala i obuhvata značajan deo prometa, jer iako u trgovini radi veliki broj firmi i preduzetnika, 20 vodećih trgovinskih lanaca drži više od 80 odsto tržišta, a tri najveća skoro polovinu.

Analiza Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine je pokazala da u prehrambenom lancu veću maržu od trgovaca zaračunavaju prerađivači.

Njihova bruto marža – koja pokriva troškove sirovina, radne snage, transporta, investicije, logistiku i uključuje dobit – iznosila je 54,1 odsto, a u sektoru trgovine prosečnih 14,9 odsto ili 3,6 puta manje. Prema računici RZS, bruto profitna marža pre odbitka poreza na dobit, kod prerađivača je bila 2,4 puta veća i iznosila je 8,6 odsto, dok je u maloprodaji bila 3,6 odsto.

Uprkos tome što je prošla godina za trgovce bila izuzetno profitabilna, pet najvećih trgovinskih lanaca zabeležilo je pad dobiti za oko 25 odsto. Delez, Merkator S, Univereksport, DIS i Metro ostvarili su ukupno 8,3 milijarde dinara dobiti, što je za 2,4 milijarde manje nego godinu pre.

Vlada Srbije je u međuvremenu zatražila novu analizu od RZS-a, ali pre nego što su stigli rezultati, uvela je u septembru uredbu o ograničenju marži trgovcima, uz obrazloženje da u situaciji kada se prosečna marža u najvećim trgovinskim lancima kreće između 32 odsto i 45,2ž odsto, takva mera je neophodna da bi se zaštitio standard građana.

Prema izjavama srpskih zvaničnika, uredba bi trebalo da snizi cene za 80 odsto proizvoda koje građani svakodnevno kupuju i to za 10-20 odsto. Republički zavod za statistiku je objavio da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru, prvom mesecu primene uredbe, u odnosu na avgust ove godine u proseku niže za 1,6 odsto, dok je godišnja inflacija sa avgustovskih 4,7 odsto pala na 2,9 odsto u septembru.

Najveći pad cena (4,5 odsto) zabeležen je kod hrane i bezalkoholnih pića.


- Advertisement -
Biznis paketi Orion Telekom



Popularno sad
FIFA predstavila naprednu ofsajd tehnologiju
Aleksandar K. 04/06/2026
Angelina Topić druga je u Atini
Aleksandar K. 04/06/2026
Svideće vam se
Realni rast BDP Srbije u prvom kvaratalu 3,2 %
03/06/2026
Vlada Srbije produžila zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. jula
03/06/2026
RZS: Promet na malo u aprilu veći u tekućim cenama za 8,3 %, u stalnim za 5,6 %
01/06/2026
Ostavi odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Trenutno čitate
Trgovci u Srbiji će teško ove godine ponoviti prošlogodišnje dobre rezultate
Podeli No Comment