Koji su simptomi sezonskog gripa i kako da poboljšate svoj imunitet

Početkom nedelje, u Srbiji je zabeležen prvi slučaj sezonskog gripa, odnosno infekcije virusom tipa A-H1. Infekcija virusom gripa može biti asimptomatska, odnosno bez simptoma, ali i sa vrlo blagim simptomima, kao i temperaturom, glavoboljom, gušoboljom, neproduktivnim kašljem, bolovima u mišićima i zglobovima, objašnjava epidemilog dr Ivana Begović Lazarević.

Epidemilog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr Ivana Begović Lazarević je u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Magazin na Prvom“ navela da je za grip karakteristično da se klinički simptomi manifestuju naglim porastom telesne tempreture i glavoboljom.

Dr Begović Lazarević napominje da su osobe sa vrlo blagim simptomima influence ili bez njih, najbrojniji prenosioci virusa jer se osećaju zdravo i obavljaju redovne dnevne aktivnosti.

Grip se, ukoliko je klinička slika uobičajena, leči simptomatskom terapijom koja podrazumeva snižavanje temperature, povećavanje unosa tečnosti, mirovanje, provetravanje prostorija, obavezno pranje ruku, izolaciju obolele osobe u meri u kojoj je moguća, ukazuje dr Begović Lazarević. Međutim, ako se – prema njenim rečima, posumnja na bakterijsku infekciju, odnosno zapaljenje pluća, uključuje se antibiotska terapija.

Na osnovu kliničke slike ne može se utvrditi razlika između virusa gripa i virusa korone, napominje epidemilog GZJZ i precizira da se svakoj osobi, za koju postoji sumnja da je zaražena virusom gripa, obavezno se radi i PCR test.

Kome se sve preporučuje vakcinacija

Imunitet je jako bitan za odbranu organizma od gripa. On se poboljšava vakcinacijom – to je specifičan vid zaštite, zdravim načinom života, on se jača ravnotežom između perioda sna i radnih aktivnosti, vremenom koje se provodi na svežem vazduhu, zdravim načinom života, izbegavanjem konzumacije alkohola i duvana.

Dr Ivana Begović Lazarević naglašava da se vakcinacija preporučuje za decu stariju od šest meseci i odrasle osobe ukoliko imaju hroničnu kardiovaskularnu bolest – ne računajući povišen krvni pritisak, hronično plućno oboljenje, astmu, šećernu bolest, povećanu telesnu težinu, hemoglobinopatije, neurološka oboljenja, oboljenja koja dovode do slabljenja imuniteta – HIV infekcija, osobama sa transplantiranim organima, sa bubrežnim oboljenjima – na hemodijalizi i trudnicama. Primaju je i zaposleni u gerontološkim ustanovama, zdravstveni radnici…

Vakcina se ne preporučuje osobama koje imaju alergijske rakcije na neku od komponenti vakcine, konstatuje dr Begović Lazarević, uz informaciju da je GZJZ u Beogradu snabdeven sa dve vrste vakcina protiv gripa – „Pasterovom“ koja je četvorvalentna i trovalentnom sa instituta „Torlak“. Inače, vakcinalna zaštita od virusa gripa traje šest meseci, i to je period u kome u organizmu postoje antitela.

(b.i)

- Advertisement -