Connect with us

Aktuelno

Koji su simptomi sezonskog gripa i kako da poboljšate svoj imunitet

Pixabay

Početkom nedelje, u Srbiji je zabeležen prvi slučaj sezonskog gripa, odnosno infekcije virusom tipa A-H1. Infekcija virusom gripa može biti asimptomatska, odnosno bez simptoma, ali i sa vrlo blagim simptomima, kao i temperaturom, glavoboljom, gušoboljom, neproduktivnim kašljem, bolovima u mišićima i zglobovima, objašnjava epidemilog dr Ivana Begović Lazarević.

Epidemilog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr Ivana Begović Lazarević je u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Magazin na Prvom“ navela da je za grip karakteristično da se klinički simptomi manifestuju naglim porastom telesne tempreture i glavoboljom.

Dr Begović Lazarević napominje da su osobe sa vrlo blagim simptomima influence ili bez njih, najbrojniji prenosioci virusa jer se osećaju zdravo i obavljaju redovne dnevne aktivnosti.

Grip se, ukoliko je klinička slika uobičajena, leči simptomatskom terapijom koja podrazumeva snižavanje temperature, povećavanje unosa tečnosti, mirovanje, provetravanje prostorija, obavezno pranje ruku, izolaciju obolele osobe u meri u kojoj je moguća, ukazuje dr Begović Lazarević. Međutim, ako se – prema njenim rečima, posumnja na bakterijsku infekciju, odnosno zapaljenje pluća, uključuje se antibiotska terapija.

Na osnovu kliničke slike ne može se utvrditi razlika između virusa gripa i virusa korone, napominje epidemilog GZJZ i precizira da se svakoj osobi, za koju postoji sumnja da je zaražena virusom gripa, obavezno se radi i PCR test.

Kome se sve preporučuje vakcinacija

Imunitet je jako bitan za odbranu organizma od gripa. On se poboljšava vakcinacijom – to je specifičan vid zaštite, zdravim načinom života, on se jača ravnotežom između perioda sna i radnih aktivnosti, vremenom koje se provodi na svežem vazduhu, zdravim načinom života, izbegavanjem konzumacije alkohola i duvana.

Dr Ivana Begović Lazarević naglašava da se vakcinacija preporučuje za decu stariju od šest meseci i odrasle osobe ukoliko imaju hroničnu kardiovaskularnu bolest – ne računajući povišen krvni pritisak, hronično plućno oboljenje, astmu, šećernu bolest, povećanu telesnu težinu, hemoglobinopatije, neurološka oboljenja, oboljenja koja dovode do slabljenja imuniteta – HIV infekcija, osobama sa transplantiranim organima, sa bubrežnim oboljenjima – na hemodijalizi i trudnicama. Primaju je i zaposleni u gerontološkim ustanovama, zdravstveni radnici…

Vakcina se ne preporučuje osobama koje imaju alergijske rakcije na neku od komponenti vakcine, konstatuje dr Begović Lazarević, uz informaciju da je GZJZ u Beogradu snabdeven sa dve vrste vakcina protiv gripa – „Pasterovom“ koja je četvorvalentna i trovalentnom sa instituta „Torlak“. Inače, vakcinalna zaštita od virusa gripa traje šest meseci, i to je period u kome u organizmu postoje antitela.

 

(b.i)

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Aktuelno

U Srbiji za deset godina 200 novih hotela – Odakle dolaze svi ti turisti

Pixabay

U Srbiji je prisutan trend ulaganja u hotelijerstvo. Za poslednjih deset godina otvoreno je 200 novih hotela, svake godine po 20. Stručnjak za hotelijerstvo Ivan Vitorović ističe da nema razvoja nijedne destinacije bez novih hotela, jer su oni nosioci tražnje. Navodi i da je hotelijerstvo u Srbiji na veoma zavidnom nivou i da su prosečne ocene od 8,5 do 9,5. Najavljuje da će Srbija u ovoj godini imati veći broj gostiju iz zapadne Evrope, kao i da će se vratiti turisti iz Kine.

Ivan Vitorović ističe da Beograd i Srbija postaju destinacije ne samo regionalne, već evropske i međunarodno priznate i da je to i razlog zašto je prisutan trend ulaganja u hotelijerstvo.

Za poslednjih deset godina u Srbiji je otvoreno 200 novih hotela, svake godine po 20.

Ukazuje da se za tih deset godina uglavnom završio ili je pri samom kraju proces privatizacije, da je bilo dosta renoviranja postojećih objekata, a da su u poslednjih pet godina veoma značajne grinfild investicije i ulaganja u nove objekte. – Pored Beograda nikli su veliki centri koji danas beleže blizu milion noćenja, poput Zlatibora, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Sokobanje, a odnedavno je i Fruška gora značajna destinacija. Ima tu još prostora za istok Srbije koji je tek počeo sa nekim skromnim kapacitetima da se rađa kao destinacija – naglašava Vitorović.

Ocenjuje i da bi u narednih deset godina istočni i južni deo Srbije trebalo da dožive ekspanziju.

Rast hotelskih noćenja u celoj Srbiji

Navodi da je, prema poslednjim informacijama, Beograd u decembru zabeležio preko tri miliona noćenja u hotelima, što je za pola miliona više u poređenju s godinom pre korone 2019. Što se tiče cele Srbije to je 13 miliona noćenja, za oko dva miliona više. – Ako pogledate region, mi smo vrlo konkurentni s cenama. Nema razvoja nijedne destinacije bez novih hotela, oni su nosioci tražnje – smatra Vitorović. Dodaje i da je stanje hotelijerstva u Srbiji na veoma zavidnom nivou i da su prosečne ocene od 8,5 do 9,5, što je značajno.

Poručuje i da će verovatno u budućnosti hotelima nedostajati dodatni sadržaji, jer ljudi ne dolaze samo zbog hotela već zbog, kako navodi, „konzumiranja destinacije“.

Ko će biti gosti u ovoj godini

Tokom 2021. u Srbiji su dominirali turisti iz Indije, prošle godine gosti iz Rusije.

Vitorović procenjuje da nam ova godina donosi veći broj turista iz zapadne Evrope, otvaraju nove avio-linije koje će pospešiti kako dolazak poslovnih gostiju, tako i individualnih turista i grupa.

– Mislim da će biti rast iz Španije, Nemačke, Austrije i Italije. I to su sjajni gosti, oni mogu i da potroše i vrlo će vrednovati ono što mi možemo da ponudimo. S druge strane, ta tradicionalna tržišta će takođe biti popularna, poput Turske, Izraela i očekujemo da se vrati Kina ove godine – zaključio je Vitorović.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube




U trendu