Hrana

Koji su najbolji svetski ulični specijaliteti?

Unsplash

Koji su to najbolji svetski ulični specijaliteti? To je uvek bila tema o kojoj se ozbiljno raspravlja. Od vijetnamskog bánh mì hleba i grčkih girosa, preko indijskih samosa i meksičkih gringa takosa, gradovi širom sveta se mogu pohvaliti raznim ukusnim uličnim jelima.

Upravo zbog toga je turistički vodič TasteAtlas sakupio ocene svojih čitalaca kako bi ocenio „najbolje“ ulične restorane na svetu. Na osnovu ocena publike napravljena je lista najukusnije hrane a u obzir su uzete sve destinacije sveta, prenosi Tu magazin.

Najbolji svetski ulični specijaliteti

Carne Asada

Prema TasteAtlas-u, ovo su „prvi takosi na svetu“, nastali 1500-ih u Meksiku. Tanki komadi govedine se ispeku, a zatim služe na vrhu kukuruzne tortilje s korijanderom sa različitim salatama i salsama. To je jaka, ukusna i utešna hrana koju vole ljudi širom sveta.

Carnitas

Carnitas je meksičko jelo od dinstane svinjetine. Meso se dinsta na masti nekoliko sati, nakon čega se služi sa korijanderom, lukom naseckanim na kockice, gvakamoleom i tortiljama. Ovo jelo se može naći svuda, od uličnih štandova do otmenih restorana, iako se to često priprema i za posebne prilike i proslave.

Guotie

Guotie su severnokineske knedle pripremljene na pari. Obično su punjene mlevenom svinjetinom, kineskim kupusom, đumbirom, mladim lukom i pirinčanim vinom. Hrskava i istovremeno meka tekstura se postiže posebnim načinom pripreme, dok se dno knedle prži, u posudu se doda malo tečnosti kako bi se ostatak skuvao na pari.

Gringas

Gringas se nalaze na pola puta od takosa do kesadilje. Radi se o dve tortilje između kojih se nalazu topljeni sir, sastojci se razlikuju do regiona gde se pripremaju, ali obično se služe sa mariniranim mesom, lukom i ananasom.

Paratha

Paratha je vrsta hleba pripremljenog u maslacu. Uz hleb obično idu kiseli krastavci, jogurt, kari od mesa i povrća. Varijacije ovog specijaliteta omiljene su u Aziji, od Indije i Šri Lanke do Pakistana, Nepala i Bangladeša.

Bánh mì

Postoji mnogo različitih varijanti ovog popularnog vijetnamskog jela, ali svima je zajednička tema hrskavi francuski baget. Punjen je mešavinom mesa i povrća, obično svinjskom kobasicom, korijanderom i krastavacma. Hrskavi hleb, začini i meso su nasleđe francuskog i kineskog kolonijalizma, dok čili i kiseli krastavci odražavaju vijetnamski uticaj.

Karaage

Ovaj specijalitet se bazira na japanskoj kuhinjskoj tehnici u kojoj se mali komadi mesa ili ribe mariniraju, posipaju brašnom i prže u dubokom ulju. Karaage se obično služe sa kriškama limuna i majonezom.

Lumpiang Shanghai

Lumpiang Shanghai su tanke palačinke od jaja koje se pune mlevenim mesom i prže u dubokom ulju. Ovi hrskavi zalogaji razvili su se iz kineskih prolećnih rolinica, otuda i reč Shanghai u nazivu.

Roti Canai

Ova malezijska glavna ulična hrana je osigurala prvo mesto na listi TasteAtlas-a. Priprema se od testa sa maslacem koje je vrlo tanko razvijeno, a zatim se ta tehnika ponavlja nekoliko puta. Nakon toga, testo se prži u dubokom ulju tako da je tekstura istovremeno i hrskava i mekana. Jelo su u Maleziju donijeli indijski migranti 1800-ih godina.

(b.i)

Up Next

Koje je najbolje vreme za koje namirnice

Don't Miss

Pet znakova da ste pod većim stresom nego što mislite

Click to comment

Hrana

„Ruska salata“ nije ruska, ali zato salata „vinegret“ jeste (RECEPT)

Freepik

Kada neko kaže „ruska salata“ obično svima na pamet padne salata koja je nezaobilazni deo naše novogodišnje trpeze, ipak, prava ruska salata zapravo je nešto sasvim drugo i zove se „vinegret“.

Salate su jedno od najpopularnijih jela u Rusiji navodi „Jandeks“, na osnovu analize pretraživanja kulinarskih zahteva Rusa. Međutim, iako danas nema ničeg čudnog u tome, pre samo jednog veka salate ovog tipa nisu bile u ovolikoj meri rasprostranjene. Tajna popularnosti ove ruske salate je jednostavna – sastojci su više nego dostupni. Cveklu, šargarepu, krompir, krastavčiće i grašak, svako može da priušti.

Danas postoji nekoliko verzija kako je „vinegret“, najpopularnija ruska salata, dobila svoj naziv – neke su sasvim realne, dok su neke na granici smeha.

Verzija #1 – izgubljeni u prevodu

Pri dvoru jednog od najvećih ruskih imperatora Aleksandra Prvog, svojevremeno služio je poznati francuski kuvar Antuan Karem. Kada je video kako su njegove ruske kolege pripremile njemu nepoznatu mešavinu iz hladnog kuvanog povrća i u nju dodaju sirće, zbunjeno je uzviknuo: „Vinaigre?“ odnosno sirće, ali kako ruski kuvari nisu znali francuski, samo su klimnuli glavom i složili se sa njim. Tako je u ruskom jeziku ostao naziv vinegret za ovu poznatu salatu sa cveklom.

Verzija #2 – narodski rečeno

„Fi! Ne greto“ – uzviknula je ruska imperatorka Ekaterina Druga, jedva okusivši novo jelo servirano tokom ručka na dvoru. Ipak, bez obzira na njeno nezadovoljstvo ovim gastronomskim specijalitetom, on se zadržao u ruskoj tradicionalnoj kuhinji baš kao i naziv „finegreto“, koji se tokom vremena transformisao u vinegret zbog lakšeg izgovora.

Verzija #3 – vinegret kroz istoriju

Sve do sredine 18. veka u Rusiji salate nisu bile deo trpeze, a kuvano povrće se služilo kao prilog mesu na tanjiru u celosti.

Istorija vinegreta počinje tek 1792. godine, kada je u novom kuvaru predstavljeno jelo sa haringom koje se služi hladno – vinegret. Samo par godina kasnije, 1797. godine u drugom kuvaru, ovo jelo opisali su kao „jelo od ostataka raznog prženog mesa“ sa kiselim krastavčićima, maslinama, limunom, jabukama i cveklom, u koje se na samom kraju dodavao dresing od ulja i sirćeta.

1830-ih godina ovo jelo našlo se na menijima svih restorana Rusije, doduše u raznim varijacijama – sa mesom, ribom, pa čak i pečurkama. Ipak – dresing je ostao isti: sirće i ulje. Novitet je bio u tome što se salata servirala na ledu, kako se ne bi ugrejala do sobne temperature.

Vinegret kakav danas znamo nastao je tek početkom 20. veka, a svoju popularnost stekao je tokom Sovjetskog saveza – ova salata od kuvanog povrća bila je dosta povoljna, a ipak jako ukusna i kalorična. Kako je sezona slava u samom jeku, donosimo vam recept ruske salate kojom ćete iznenaditi sve goste, ali i želudac – jer nema majoneza koji se vari tri dana.