Hrana

Ko je 333. godine pre naše ere doneo požegaču i madžarku na naše prostore?

Pixabay

Još u vreme vođe Drugog srpskog ustanka, Miloša Obrenovića, koga je skupština narodnih starešina 18. novembra 1817. godine proglasila za kneza srpskog naroda, Srbija je ulagala u razvoj voćarstva, tako da je danas poznato da je u tadašnjem periodu modernim rečnikom rečeno Srbija bila tržišni lider u ovoj proizvodnji.

Zabeležen je primer iz valjevske nahije iz tog doba da je 1831. godine kapetan Pavle Simeunović, upotrebio 885 poslanika koji su mu te godine orali u šljivicima, a kasnije tresli i kupili šljive. I kod člana suda Matije Nenadovića kojem su 1.005 poslanika prikupili 170 kazana šljiva.

Razvoj šljivarstva u Srbiji započinje sredinom 19. veka do kada su korišćene pre svega za rakiju i pekmez, a 1864. godine započinje se sa sušenjem šljiva u većem obimu. Tako je tri godine kasnije Srbija izvezla 4.200 tona suve šljive u vrednosti 84.000 dukata. Nakon 11 godina ekspanzija se nastavlja, jer je većina vinograda uništena filokserom.

Prema istorijskim podacima 1887. godine izvezena je 41.290 tona suvih šljiva, i u to vreme trgovina šlivama i rakijom zavisila je od mogućnosti prodaje. Trgovinu su obavljali uz pomoć kirajdžija koji su za ove potrebe formirali karavane. Prevoz robe bio je na konjima, magarcima i mazgama. Nakon kirajdžije u 19. veku pojavile su se rabadžije. Oni su takođe išli u karavanima, ali sa upregnutim volovima u arabu (naziv za kola koji potiče iz Male Azije, a do nas je došao preko Turaka). Kada su prvi put ovakva kola došla iz Beograda u Požegu 1847. godine narod se sjatio da vidi to novo čudo, verovatno ništa manje zadivljen od onoga što viđaju na današnjim sajmovima automobila.

Na osnovu iskopina u Bosni gde su pronađene koštice trna i trešnje, utvrđeno je da su stari Sloveni znali za šljivu pored jabuke, kruške i oraha. Možda niste znali, ali čuvenu sortu šljiva na našim prostorima požegaču, odnosno madžarku, doneo je 333. godine pre naše ere, niko drugi do Aleksandar Makedonski. Zanimljivo je i to da je Aristotelov učenik Teofrast, prvi opisao tri sorte šljive koje su na teritoriji današnje Italije prenete iz Grčke, a odatle dalje širom Evrope.

Up Next

Kućne biljke kojima nije potrebno mnogo svetlosti

Don't Miss

Šta najviše uzbuđuje muškarce u tridesetim, a šta one starije od 40 godina?

Click to comment

Hrana

Zdrava hrana sa terase – Ove vrste povrća možete uzgajati u saksijama

Pixabay

Uzgajanje povrća u saksijama postalo je posebno popularno poslednjih nekoliko godina, a i na taj način ćete u svoju ishranu uključiti zdravu hranu koja nije puna pesticida.

Ukoliko ste odlučite da povrće sadite u saksije, evo nekoliko predloga koji će vam pomoći, prenosi Klix.ba.

Trebalo bi da kupite saksije sa drenažnim rupama. Na dno stavite grublji materijal, odnosno krupni šljunak. Nakon toga, napunite tlo. Postoji nekoliko vrsta povrća koje možete da uzgajate u saksijama:

Pasulj je najbolje saditi u periodu od septembra do novembra, a saksija treba da bude prečnika 30 centimetara i dubine 25 centimetara.

Ako želite da posadite krastavac, seme treba posejati u proleće, kada je temperatura iznad 15 stepeni. Moraćete da ga poduprete štapovima ili užetom, a plodovi će biti zreli za 42 dana.

Zelena salata je jedno od najboljih povrća za uzgoj u saksijama. Tokom proleća treba je izlagati suncu, a kada dođe leto premestiti je na hladnije da lišće ne uvene.

Možete posaditi kratku, odnosno bebi šargarepu u tegle ili saksije. Važno je da ih redovno zalivate.

Cvekla je takođe jedna od namirnica koju možete da zasadite.

Ako nameravate da uzgajate patlidžan, imajte na umu da ga je potrebno stalno zalivati i držati na veoma toplom i sunčanom mestu. Zavežite ga u kolac.

Kupus, karfiol i brokoli ne zahtevaju mnogo truda. Dobra stvar je što u saksijama možete da uzgajate običan i slatki krompir.

U duboke saksije možete da posadite do šest biljaka graška.

Čeri paradajz sadite u saksije dubine do 15 centimetara, a za ostale vrste paradajza koristite saksije dubine do 30 centimetara. Da biste posadili rotkvice, raspršite seme u manjoj saksiji i redovno zalivajte.