Kardiolog otkrio četiri vrste voća koje čuvaju srce: Mogu da snize holesterol i krvni pritisak

Jabuke

Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana i antioksidanasa, jabuke poboljšavaju krvni pritisak i nivo holesterola. Osim toga, dostupne su tokom cele godine, što ih čini jednostavnim izborom za svakodnevnu ishranu.

Avokado

Avokado je odličan izvor mononezasićenih masnih kiselina, odnosno masti koje su zdrave za srce. One pomažu u snižavanju lošeg (LDL) holesterola i povećanju nivoa dobrog (HDL) holesterola, objasnio je dr Min.

Borovnice

Borovnice su bogate antioksidansima i vlaknima. Antioksidansi imaju važnu ulogu jer pomažu u neutralisanju slobodnih radikala – štetnih molekula koji, kada ih ima previše, mogu da oštete organizam.

Zamislite ih kao čuvare krvnih sudova. Mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska, poboljšati elastičnost arterija i povećati nivo dobrog HDL holesterola, koji štiti krvne sudove, rekao je dr Min.

Pomorandže

Pomorandže su najpoznatije po visokom sadržaju vitamina C snažnog antioksidansa, ali imaju i druge važne prednosti.

Kardiološkinja Odri T. Damren ističe da pomorandže sadrže flavanone – biljna jedinjenja za koja je dokazano da pomažu u snižavanju krvnog pritiska, poboljšavaju nivo holesterola, smanjuju upale i doprinose boljoj regulaciji šećera u krvi.

Sve su to važni faktori koji smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, rekla je ona.

Šta su uzroci bolesti srca?

Bolesti srca najčešće nastaju zbog nakupljanja masnih naslaga na zidovima arterija koje snabdevaju srce krvlju. Kako se naslage povećavaju, arterije se sužavaju, a protok krvi postaje otežan.

Rizik od razvoja srčanih bolesti znatno je veći kod osoba koje:

• puše,
• imaju visok krvni pritisak,
• imaju povišen holesterol,
• ne bave se redovno fizičkom aktivnošću,
• boluju od dijabetesa,
• imaju gojaznost ili prekomernu telesnu težinu,
• imaju porodičnu istoriju srčanih oboljenja.

Kako sprečiti bolesti srca?

Pored redovne konzumacije navedenog voća, stručnjaci preporučuju zdravu i uravnoteženu ishranu sa malo zasićenih masti i dosta vlakana.

Važno je i:

• redovno vežbati,
• održavati zdravu telesnu težinu,
• ne pušiti,
• ograničiti unos alkohola,
• držati pod kontrolom krvni pritisak i nivo šećera u krvi.

Koje namirnice još pomažu?

Osim ove četiri vrste voća, korisno je jesti i drugo voće i povrće, posebno lisnato zeleno povrće poput spanaća, kelja i kupusa, kao i brokoli.

Preporučuju se i integralne žitarice, poput integralnog pirinča, kinoe i hleba od celog zrna.

Ishrana bi trebalo da uključuje i mlečne proizvode, poput mleka, sira i običnog jogurta, kao i nemasne izvore proteina – ribu, piletinu, ćuretinu, jaja, orašaste plodove, semenke i mahunarke.

Stručnjaci takođe preporučuju upotrebu ulja bogatih mononezasićenim i polinezasićenim mastima, kao što su maslinovo, susamovo i suncokretovo ulje, kao i putere od orašastih plodova bez dodatog šećera.