Magazin

Kako ostati zdrav u sezoni gripa – Saveti za one koji rade od kuće

Pixabay

Virus gripa u Srbiji se širi, i on je do sada registrovan u 15 okruga u našoj zemlji. Verovatno ste i sami primetili kako je manja gužva u prevozu, ali i u kancelarijama.

Dobar deo ljudi je na bolovanju, a jedan deo i radi od kuće. Na sreću, oni koji imaju blaže simptome, i osećaju se dobro da bi radili na daljinu – sada mogu da primene neke uspešne „tehnike“, kako bi se dodatno zaštitili.

S druge strane, sve veći broj građana Srbije radi permanentno od kuće (posebno od perioda korone), ali to ne znači da se ne kreću, te da neće „pokupiti“ grip negde drugde. Dakle, ovi saveti su univerzalni i mogu pomoći svima.

Mnogima je rad od kuće postao „nova normala“, međutim, to što ste većinu vremena „u svoja četiri zida“ ne znači da vam je imunitet na zavidnom nivou. Na to utiče mnogo faktora. Dodatno, zvuči privlačno kada imate fleksibilno radno vreme, sedite za kompjuterom u pidžami ili imate vremena za pripremu obroka kod kuće.

Ali, druga strana medalja je što su vam razne grickalice na dohvat ruke. Tu je i povremena niska motivisanost, kao i nedostatak društvene interakcije što se može odraziti na zdravlje dok radite od kuće.

Hranite se balansirano

Održavanje uravnotežene ishrane je važno, posebno tokom izolacije, jer ako dobro i kvalitetno jedemo – time koristimo svom fizičkom zdravlju, imunološkom sistemu i mentalnom stanju. Postoji mnogo recepata koje možete da pripremite, a na prvom mestu uključite puno povrća u svoje obroke, menjajući izvore proteina i ugljenih hidrata, i pijte više vode.

Ovo su neki primeri malih zdravih promena koje možete da napravite već danas. Kako je većina radnika „osuđena“ na pekare i sličnu hranu na poslu, kod kuće možete da uživate u domaćim salatama i potažima, a pritom po manjoj ceni nego da ih kupujete. Kako je ovih dana problem i manjak sunca, uzimanje suplementa vitamina D je nešto o čemu bi trebalo da razmislite. Glavni izvor vitamina D potiče od sunca i od vitalnog je značaja za zdravlje i snagu kostiju.

Postoje i dokazi koji pokazuju da uzimanje suplemenata vitamina D može smanjiti rizik od respiratornih infekcija, što može biti korisno s obzirom na trenutnu situaciju sa gripom. Takođe, važno je da ne preskačete obroke.

Krećite se

Može biti teško i demotivišuće pokrenuti naše telo tokom perioda rada od kuće, posebno zato što je vreme hladno, a kod nekih aktuelni grip traje do mesec dana. Ipak, to što ste bolesni ne znači da treba da budete u kući 24/7.

Organizujte se tako da svaki dan imate neki cilj, makar to bio izlazak do prodavnica – naravno, peške – usred radnog vremena, kada imate pauzu. Ili, šetajte 15 minuta do pola sata nakon posla.

Ili, jednostavno, ustanite, protegnite se, odmorite oči, pronađite nešto što vam je prijatno da radite i što vam ne pada teško, s obzirom na zdravlje. Recimo, šetnja uz slušanje omiljene muzike ili podkasta – može vam doneti mnogo benefita.

Pazite na svoje mentalno zdravlje

Fizičko i umno – jedno ne može bez drugog, iako često mislimo da je pad imuniteta samo posledica virusa, prehlade, fizičkih simptoma. Za potpuni oporavak, moraćete malo više da se potrudite: ugađajte sebi, ne nervirajte se oko svake sitnice, smanjite broj radnih obaveza, spavajte više.

Imajte na umu i da se naša tela još uvek oporavljaju od perioda pandemije, kako fizički, tako i psihički. Kod mnogih se, baš u tom periodu, usled brojnih blokada i izolacija, javio osećaj usamljenosti, strah od bolesti, anksioznost. Verovali ili ne, sve to utiče na imunitet i otpornost organizma u borbi s virusima.

U redu je ne osećati se dobro. Dozvoljeno vam je da se osećate uznemireno, ili da vas nešto muči. Proći će, ali nemojte dodatno pogoršavati zdravlje tako što ćete ignorisati simptome. Ostanite kod kuće, radite koliko možete, bez preteranog umaranja. Pronađite vreme i da pogledate neki dobar film, da crtate, kuvate, čitate – sve ono što ređe stižete kada regularno idete na posao svaki dan.

Up Next

Kako prepoznati psihopatu na poslu?

Don't Miss

Da li su plug-in hibridi najveća prevara automobilske industrije u 21. veku?

Click to comment

Magazin

Konačno utvrđena visina Mont Everesta

Photo: Unsplash

Mont Everest je nešto viši nego što se ranije smatralo, sudeći prema zajedničkom kinesko-nepalskom merenju, koje je rešio dugogodišnji spor oko visine najvišeg vrha na svetu, koji se prostire duž zajedničke granice ovih zemalja.

Planinski vrh Everest dobio je ime po britanskom geodetu iz kolonijalnog doba Džordžu Everestu, koji ga nikada nije ni video. Vrh je planinskog lanca Himalaja u Aziji nalazi se na granici između zone Sagarmata u Nepalu, i autonomne regije Tibet u Kini.

Na Mont Everest prvi su se popeli novozelandski alpinista i istraživač Edmund Hilari i nepalski šerpas Tenzing Norgaj 1953. godine. Danas je penjanje na Everest masovna pojava. Ovu najvišu tačku na planeti samo u toku 2017. godine popelo se 678 ljudi, dok je šestoro preminulo pre cilja. Masovna poseta penjača ovu planinu učinila je i najvišom deponijom na svetu.

Zvanični Katmandu i Peking su se dugo sporili oko tačne visine Mont Everesta, ali nakon što su i jedni i drugi poslali ekspediciju geodeta na vrh, složili su se da je zvanična visina Mont Everesta 8.848,86 metara (29.032 stopa) iznad nivoa mora. To je nešto više od njihovih prethodnih merenja.

Visina Everesta bila je predmet merenja još 1808. godine kada su Britanci, dok su vršili kolonijalnu upravu nad Indijom, započeli veliko trigonometrijsko premeravanje Indije, kako bi utvrdili lokacije i nazive najviših svetskih planina. Počeli su od južne Indije i napredovali prema severu noseći velike teodolite od kojih je svaki bio težak po 500 kg i nosilo ga je po 12 ljudi. Međutim, Nepal nije dozvolio Britancima ulazak u zemlju zbog sumnje o mogućoj agresiji i špijunaži, u strahu od aneksije.

Ipak, 1847. godine Britanci su započeli detaljna posmatranja himalajskih vrhova sa osmatračkih stanica na udaljenosti do 240 km. Sledeće godine, glavni britanski geodetski nadzornik Indije, Endru Voa, izvršio je posmatranja iz stanice Savajpor, locirane na istočnom kraju Himalaja. Naredne godine Voa je poslao Džejmesa Nikolsona, koji je obavio dva uspešna posmatranja iz Džirola sa udaljenosti od 190 km, potom i drugih 30 posmatranja sa pet lokacija od kojih je najbliža bila 174 km.

Ne uzimajući u obzir lom svetla koji ne daje tačne podatke, utvrđeno je da je približna visina Mont Everesta 9.200 metara nadmorske visine.

Godine 1852, Radhanat Sikdar, indijski matematičar i merač iz Bengala, stacioniran u glavnom sedištu premeravanja u Dehradunu, prvi je, trigonometrijskim proračunima baziranim na Nikolsonovim podacima, identifikovao Everest, kao najvišu planinu na svetu sa 8.840 m (29.002 ft). Merenja su vršena u stopama i utvrđeno je da je Vrh XV (Everest) visok tačno 29.000 ft (8.839,2 m), ali javno je objavljena visina od 29.002 ft (8.839,8 m). Kako bi se izbegao utisak da je visina Everesta samo procena, na utvrđenu visinu dodate su dve stope (61 cm), to je bilo 1856. godine.

Nepal je ranije za svoje merenje koristio na procenu od 8.848 metara koje je izvršeno za istraživanje Indije 1954. godine, koje je uključivalo sneg koji leži u piramidi na vrhu stene. Ovo se dugo vremena smatralo „zvaničnom“ visinom.

Kinesko merenje 2005. godine utvrdilo je da je visina stene vrha – poznata kao Čomolungmu i Sagarmarta na lokalnim jezicima – bila 8.844,43 metra (29.017 stopa), oko 3,7 metara (11 stopa) manje od procene iz 1954. godine.

Nepal, koji je dom još sedam od 14 najviših vrhova sveta, poslao je svoj prvi tim geodeta u maju prošle godine da izmeri Everest. Vladini zvaničnici rekli su za Bi-Bi-Si pre deset godina da se osećaju pod pritiskom Kine, da treba da prihvate kinesku visinu i zato su odlučili da odu na novo merenje kako bi „jednom zauvek izmerili visinu“.

Kineski geodeti su se potom popeli na vrh u proleće 2020. godine, kada su obe zemlje zatvorile planinu za druge penjače zbog pandemije korona virusa.

Damodar Dhakal, portparol nepalskog odeljenja za istraživanje, rekao je da su nepalski geodeti koristili globalni navigacioni satelitski sistem da bi dobili „preciznu visinu“ ovog džinovskog vrha.

Obe zemlje su poslale timove da se popnu na planinu koristeći GPS i trigonometriju kako bi napravili konačne proračune.

„Kada je geodetski reflektor postavljen na vrh, geodeti na stanicama oko vrha merili su rastojanje od šest tačaka do reflektora, što je značilo da se najmanje šest trouglova može izračunati da bi se odredila visina planine“, rekao je Jiang Tao, saradnik istraživač na kineskoj akademiji geodetskih i kartografskih podataka za China Daily.

Everest je „večni simbol… prijateljstva između Nepala i Kine“, rekao je nepalski ministar spoljnih poslova Pradip Kumar Gjavali, saopštavajući rezultate njihovih istraživanja u video pozivu sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem. Tom prilikom su kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i njegov nepalski kolega istovremeno pritisnuli dugme tokom virtuelne konferencije, a nova visina Evresta zasijala je na ekranu.

„Ovo je prekretnica u istoriji planinarenja koja će konačno okončati debatu o visini, a sada će svet imati jedan broj“, rekao je Santa Bir Lama, predsednik Nepalskog planinarskog saveza.

Da li je visina Mont Everesta konačna?

Razlog zašto bi novodogovorena visina mogla biti privremena je zato što se 2.900 km dugačak himalajski lanac nalazi na međi indijske i evroazijske tekstonske ploče, čijim je izdizanjem izazvanim njhovim sudarom Mont Everest i nastao, a njihovim stalnim guranjem Himalaji se uzdižu prosečno oko 1 cm svake godine.

Ranije su planinari sugerisali da je zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale, koji je u Nepalu 2015. godine usmrtio skoro 9.000 ljudi, mogao da promeni visinu Mont Everesta. Tom prilikom je oštećeno preko milion objekata i na Everestu je pokrenuta lavina, koja je ubila 19 ljudi.

I. S.