Ekonomija

Inflacija u Americi najviša od 1992. godine

Foto: Unsplash

Inflacija u Americi porasla je u maju za 3,4 % međugodišnje, što je njen najviši nivo od 1992., izvestilo je Ministarstvo trgovine.

U odnosu na april, inflacija potrošačkih cena proizvoda i usluga za ličnu potrošnju povećala se u maju za 0,5 %, prenosi CNBC.

Opšta inflacija, koja uključuje i cene hrane i energije, zabeležila je u maju rast od 3,9 % međugodišnje i od 0,4 % na mesečnom nivou.

Rastu inflacije su najviše doprinele cene energije, koje su skočile za 27,4 %, dok su cene hrane napredovale za samo 0,4 %.

Iako bi ovi pokazatelji mogli da povećaju stah od daljeg ubrzanja inflacije, zvaničnici FED-a i dalje insistiraju na tome da je trenutna situacija privremena i da će se stopa inflacije verovatno smanjiti, kako se uslovi života budu vraćali u normalu.

Na nagli rast potrošačkih cena uticao je splet faktora, uključujući poremećaje u lancu snabdevanja u uslovima eskalirajuće potražnje nakon ponovnog otvaranja ekonomije. Pored toga, treba imati u vidu i nisku uporednu bazu, odnosno činjenicu da su u istom mesecu prošle godine u SAD na snazi bile korona mere ograničenja, koje su blokirale i život i veći deo ekonomije.

Up Next

Recept za picu sa najmekšom domaćom korom

Don't Miss

Očekivan prolaz Danaca i Italijana

Click to comment

Ekonomija

WIPO: „Srbija na 53. mestu u svetu po inovacijama“

Photo: Pexels

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

I. S.