NBS zadržala kamatnu stopu: Zabrinutost da bi energetska kriza mogla da dovede do ponovnog rasta globalne inflacije

Sukob na Bliskom istoku i zatvaranje prolaza kroz Ormuski moreuz za većinu brodova povećali su zabrinutost da bi energetska kriza mogla da dovede do ponovnog rasta inflacije na globalnom nivou. Rast svetske cene nafte predstavlja šok na strani ponude, koji povećava inflaciju direktno, preko viših cena goriva i indirektno, preko viših troškova za preduzeća.

S druge strane, po tom osnovu smanjuje se raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju, a povećava neizvesnost i slabi ekonomska aktivnost, što dodatno usložnjava proces odlučivanja o monetarnoj politici. Podaci za sada govore da u većini zemalja dominiraju primarni inflacioni efekti, s tim da centralne banke izražavaju spremnost da reaguju povećanjem svojih referentnih kamatnih stopa ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada.

Kao veliki neto uvoznik energenata, Evropa je posebno osetljiva na energetske šokove. Inflacija je u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom parteru, povećana na 3,2 odsto u maju (sa oko dva odsto pre izbijanja sukoba), prvenstveno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte. Neizvesnost u pogledu makroekonomskih efekata sukoba na Bliskom istoku i dalje je visoka, jer bi moglo da dođe i do znatnijeg rasta cena kontejnerskog transporta i mineralnih đubriva, narušavanja lanaca snabdevanja, investicionog i potrošačkog poverenja, kao i tokova robe i kapitala. Konačne efekte energetskog šoka na globalnu, kao i domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2026. iznosio je 3,2 odsto i bio je viši od prve procene koja je iznosila tri odsto. Pored toga, dostupni mesečni pokazatelji za april ukazuju na pozitivna kretanja u industriji, trgovini na malo i turizmu, što je u skladu s našom majskom projekcijom privrednog rasta od tri odsto u ovoj godini. U dosadašnjem toku godine, rastu bruto domaćeg proizvoda doprinose i domaća tražnja i neto izvoz, pri čemu se u narednom periodu dodatni pozitivni efekti na ekonomsku aktivnost mogu očekivati i od realizacije investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, a u 2027. godini i od održavanja specijalizovane izložbe EKSPO.

Podršku ekonomskoj aktivnosti pruža i rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u aprilu ubrzao na 17,1 odsto međugodišnje. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.

U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. jula 2026. godine, zaključuje NBS.