Biznis

Građevinsko zemljište u Srbiji sve traženije

Photo: Unsplash

Građevinsko zemljište u Srbiji i dalje je na ceni. Poslovni prostori, hale, parkinzi za kamione, magacini, itd. Sve je više ovih građevinskih objekata posebno u blizini velikih gradova i auto-puteva.

Tražnja za kupovinom zemljišta koja može da odgovori ovakvoj gradnji takođe raste. Iz godine u godinu to pokazuju i zvanični podaci, a činjenica je i da je sve više projekata ovakve vrste. I „golim okom“ može se vide da lokacije poput magistralnih i brzih deonica postaju sve veća gradilišta. Zato nije ni čudio da cena ovog zemljišta kontinuirano raste, pa se za pojedine parcele meri i u milionima evra. Okolina Beograda logično prednjači, ali sve je veća tražnja i za građevinskim zemljištem po Vojvodini. Prednjači Novi Sad, ali se izdvaja i Inđija, u okolini Beograda, Sopot, Šimanovci, itd.

Za prvih 6 meseci prošle godine zaključeno je preko 22.040 ugovora u kupoprodaji zemljišta, od čega 51 % za građevinsku namenu. U Beogradu je postignut najveći broj ugovora u kupoprodaji, 72 %, dok je najveći promet ostvaren u Novom Sadu. Ukupan promet za pomenuti period iznosi 301.433.000 evra.

Prema mišljenju Milića Đokovića, procenitelja i stručnjaka za nekretnine, ovi podaci ne iznenađuju, imajući u vidu da je Beograd i dalje najtraženiji, dok su u Novom Sadu cene ara sve više.

Najviše se prodaje u Beogradu jer se tu i najviše gradi. Imajući u vidu da je Novi Sad postao jako skup, kada su u pitanju cene građevinskih parcela. Dosežu i 100.000 evra, tako da ovi podaci uopšte ne iznenađuju, kaže Đoković.

Prema podacima RGZ, najveći udeo u vrstama zemljišta u Srbiji ima upravo građevinsko zemljište, čak 51 %. Isti podaci pokazuju da prednjači Beograd sa 35 %.

Opštine sa najviše registrovanih kupoprodaja građevinskog zemljišta u prvom polugodištu 2022. godine su Novi Sad, blizu 800, zatim Inđija 400, Sopot 400, dok je beogradska opština Palilula malo ispod ovog broja.

Slede Subotica, Grocka, Šabac, Kragujevac, Surčin, Čačak, itd.

Kada govorimo o količini novca na tržištu nepokretnosti po vrstama od ukupnih 3,6 milijardi ostvarenih u prvom polugodištu 2022. godine, građevinsko zemljište čini 9 %. Vrednosno to je preko 300 miliona evra.

Cene građevinskog zemljišta u našoj zemlji imaju širok raspon, pa se u zavisnosti od namene, odnosno da li se radi o zemljištu za stambenu ili poslovnu gradnju, cifre se kreću od 10 evra do preko 125.000 evra po aru.

Najveći promet građevinskog zemljišta u prvoj polovini 2022. godine ostvaren je u Novom Sadu po maksimalnoj ceni 32.250 evra po aru. Sledi ga Beograd, sa opštinom Palilula, gde je maksimalna cena građevinskog zemljišta iznosila 16.000 po aru, dok je sledeći bio Sopot sa najviše postignutom cenom od 2.200 evra po aru.

Promet građevinskog zemljišta na nivou države u prvom polugodištu 2022. godine bio je manji za 8 % u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene građevinskog, obradivog i industrijskog zemljišta u Srbiji beleže rast.

I. S.

Biznis

Biznis i finansije: „Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati izgradnju objekata za EXPO 2027“

Photo: Unsplash

Ovi projekti, koji će državu većinom iz kredita koštati 12 milijardi evra, kako je navedeno neće biti ugroženi, jer se ona oslanja na strane kompanije i uvoz radne snage.

Rešenje za nedostatak radne snage su strani radnici, što je olakšano usvajanjem novog zakona kojim skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola kojih je 2020. izdato 13.000, zatim je 2021. izdato 25.000 i 2022. bilo ih je 35.000, a procene su da će taj broj do kraja ove godine biti udvostručen.

Najviše radnika je angažovano u građevini gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine straci, zatim u poljiprivredi, a ima mnogo neprijavljenih sezonskih radnika.

„Pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat je već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke“, rekao je za Biznis i finansije profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On objasnio da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji, i dodao da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i lako napuštaju posao do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000“, kazao je Arandarenko.

On je ocenio da će se Srbija sve više suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica „hidraulike“, jer ljude iz Srbije povlači razvijeni Zapad, a Srbija povlači one koje može, sa bližih ili daljih destinacija.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kazao je da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, a sve funkcioniše po poznatom sistemu. Uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače“, predočio je Torlaković.

On je istakao da bi domaće građevinske kompanije, kada bi bile angažovane „mogle zajedno da iznesu taj investicioni ciklus, a naši radnici bi primali plate“.

„To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, rekao je Torlaković.

I. S.