Fiskalni savet: Realne procene Vlade o usporavanju privrednog rasta i inflatornim pritiscima

Najvažnija promena u odnosu na prethodne procene Vlade jeste znatno smanjenje prognoze realnog rasta BDP-a za 2025. godinu – sa 4,2 odsto na tri odsto, navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta.

Takođe, povećana je i očekivana prosečna inflacija, sa ranije predviđenih 3,5 odsto na četiri odsto, dok je tekući deficit platnog bilansa blago uvećan sa pet odsto na 5,2 odsto BDP-a.

Fiskalni savet navodi da je revizija naniže prognoze rasta realna i usklađena s njihovim analizama. Ocenjuju i da su procene inflacije i tekućeg deficita ispravno usmerene, ali dodaju da je moguće da će prosečna inflacija u 2025. ipak biti nešto niža nego što se sada predviđa.

Umanjenje prognoze rasta za 2025. rezultat je kako spoljnih, tako i domaćih nepovoljnih faktora, dodaje Fiskalni savet.

Među spoljnim se izdvajaju trgovinske tarife SAD i produžene geopolitičke krize, koje su dovele do toga da i MMF smanji svoju procenu globalnog rasta sa 3,3 odsto na 2,8 odsto, podseća Fiskalni savet.

U zemlji, kako dodaje, usporavanje BDP-a u prvom kvartalu 2025. bilo je izraženije nego u većini evropskih zemalja.

Razlozi za to su odlaganje privatne potrošnje i pad investicija, „verovatno usled povećane političke nestabilnosti u zemlji (mada je moguće da postoje i neke strukturne slabosti domaće privrede koje počinju da izlaze na videlo)“, ukazuje Fisklani savet.

Za srednjoročni period (2026–2028), Strategija predviđa prosečan godišnji rast BDP-a od 4,2 odsto. Konkretno, u 2026. rast bi iznosio 4,2 odsto, u 2027. čak 5 odsto, dok bi u 2028. usledio pad na 3,5 odsto.

Ova fluktuacija se objašnjava očekivanim ekonomskim efektima međunarodne izložbe EXPO 2027, ističe Fiskalni savet.

Inflacija

Kada je reč o inflaciji, Strategija za 2025. predviđa prosečnu stopu od četiri odsto, nešto višu od očekivanja Fiskalnog saveta.

Prvi meseci godine pokazuju da inflacija ne usporava u skladu s ranijim predviđanjima, što je nateralo Vladu da revidira raniju procenu iz 2024. godine, primećuju članovi Fiskalnog saveta.

Takođe, ističu da glavni uzrok inflacije u 2025. nisu uvozne, već domaće cene.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju da su uvozne cene u padu, što dodatno ukazuje da su inflatorni pritisci u Srbiji pre svega rezultat domaćih faktora, navodi Fiskalni savet.

Fiskalni deficit i javni dug

Prema Nacrtu Fiskalne strategije, projektovani fiskalni deficit iznosi tri odsto BDP-a u 2025, što je nivo koji bi trebalo da se zadrži i u naredne dve godine.

Tek u 2028. godini planira se umereno smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a. Ovi ciljevi su identični ranijim projekcijama Vlade iz prethodne Strategije, ukazuje Fiskalni savet.

Uz ovakav planirani deficit, javni dug opšte države bi se povećavao nešto sporijim tempom od privrednog rasta, što bi dovelo do njegovog postepenog smanjenja u odnosu na BDP – sa 47,5 odsto na kraju 2024. na 46,2 odsto do kraja 2028. godine, dodaje Fiskalni savet.

Fiskalni savet ističe da ovako projektovani srednjoročni deficiti od tri odsto BDP-a svrstavaju Srbiju među evropske zemlje koje vode relativno opreznu fiskalnu politiku.

U poređenju sa Evropskom unijom, gde se očekuje rast deficita u evrozoni sa 3,1 odsto BDP-a u 2024. na 3,3 odsto u 2026, kao i sa zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), koje beleže prosečan deficit od 3,7 odsto, pozicija Srbije je nešto stabilnija.

Članovi Fiskalnog saveta ocenjuju da su postavljeni kvantitativni ciljevi ostvarivi, da ne ugrožavaju održivost javnih finansija niti makroekonomsku stabilnost.

Savet ponavlja svoj raniji stav da bi za Srbiju ekonomski korisnije bilo dosledno pridržavanje fiskalnih pravila i deficit ispod 3 odsto BDP-a.

Takav pristup bi, kako kažu, dodatno ojačao zaštitu od rizika u srednjem roku i očuvao kredibilitet fiskalne politike.

Javni prihodi i rashodi

Fiskalni savet ocenjuje da su projekcije javnih prihoda u Nacrtu Fiskalne strategije za 2026. godinu, sa projekcijama za 2027. i 2028, kredibilne i u kratkom i srednjem roku.

Ukupni prihodi za 2025. tek su neznatno smanjeni u odnosu na prethodne planove, za oko šest milijardi dinara ili 0,1 odsto. Ipak, u njihovoj strukturi došlo je do većih promena.

Najveća izmena odnosi se na smanjenje prihoda od PDV-a za čak 38 milijardi dinara, dok su istovremeno povećani prihodi od poreza na dohodak i doprinosa za oko 30 milijardi dinara, primećuje Fiskalni savet.

Ovakva kretanja ocenjuju se kao u skladu s ekonomskim trendovima – usporavanjem privatne potrošnje i povoljnim kretanjima na tržištu rada – i vrlo su bliska trenutnim procenama Fiskalnog saveta.

Kada je reč o javnim rashodima, ukupni iznosi nisu znatno promenjeni u odnosu na važeći budžetski plan, ali je njihova struktura značajno prilagođena novim politikama uvedenim početkom 2025. godine, dodaje Fiskalni savet.

Među najvažnijim novim merama su: povećanja plata prosvetnim radnicima (dva puta po pet odsto – u martu i oktobru), trajno povećanje sredstava za visoko obrazovanje, dodatno povećanje plata u zdravstvu i policiji, uvođenje programa subvencionisanih stambenih kredita za mlade i osnivanje alimentacionog fonda.

Fisklani savet navodi da iako su ove mere značajne, one nisu dovele do povećanja ukupnog fiskalnog deficita u 2025. godini.

Prostor za njihovo finansiranje pronađen u uštedama na drugim budžetskim stavkama – smanjena su izdvajanja za robu i usluge (oko 14 milijardi dinara), kapitalne rashode (oko 12 milijardi) i subvencije (blizu pet milijardi dinara), ukazao je Fiskalni savet.

U srednjem roku, javni rashodi će se kretati u skladu s planiranim rastom plata i penzija, koji bi trebalo da prati nominalni rast BDP-a, odnosno kako navodi Savet nešto više od sedam odsto godišnje.

Takav pristup Fiskalni savet ocenjuje kao ekonomski poželjan. Međutim, izražena je i doza opreza u vezi s kredibilitetom ovih planova, posebno kada je reč o kontrolisanju rasta plata u javnom sektoru.

Ukoliko se i u narednim godinama nastavi praksa ad hoc korekcija plata tokom godine – što je već viđeno u 2025. godini – moguće je da će takva povećanja nastaviti da se finansiraju umanjenjem drugih rashoda, a ne putem rasta deficita, zaključuje Fiskalni savet.

- Advertisement -