Iako Evropska centralna banka (ECB) svakako želi da uvede digitalan novac, koji bi bio alternativa kriptovalutama, koje su već dugo u opticaju, digitalni evro to zapravo nikad neće biti, niti će mnogi, koji već i danas plaćaju svojim mobilnim telefonima, uopšte znati da objasne u čemu je razlika.
Današnji novac zapravo svojim najvećim delom i jeste digitalan, čak i pre računara se nikad nije štampao sav novac neke zemlje, nego se barem deo tek obračunavao u knjigama. Pritom se ne radi samo o trošku štampanja novca, mnogo je veći problem čuvanja svih tih silnih novčanica i kovanica i zato nikad nije toliko novca u opticaju koliko ga zapravo “ima”. Štampa se najviše 20-tak % novca u opticaju, a i to u prvom redu zahvaljujući nacijama kao što je Nemačka, čiji se građani nikako ne mogu odviknuti “šuškanja” papira u svojim novčanicima, prenosi Bonitet.
E- evro zapravo neće biti kriptovaluta, Bitcoin i druge takve obračunske jedinice se hvale, kako su “slobodne” i kako im vrednost jedino određuje zakon ponude i potražnje. Drugim rečima, one su manje vredne, nego školjke drevnih kultura, ako ih niko ne traži i ne uzima kao platežno sredstvo, ali ako ih svi traže, vredniji su od zlata, i to je razlog tolike oscilacije njihove vrednosti.
Digitalni evro će takođe ostati “pravi” novac, dakle odraz BDP-a čitave zone evra, baš kao i novčanice evra, koje volimo da se nađu u našim novčanicima. Isto tako, nije predviđeno da ikad bude samo e-evra, nego će postojati oba oblika novca.
Ali, danas je sve više ljudi kojima uopšte nije do papira, na blagajni je dovoljno tek prisloniti karticu, ili mobilni telefon i već je sve rešeno. U čemu je onda razlika između takvog plaćanja i “digitalnog novca”?
Zapravo, nikakva, ali istovremeno i velika. Zbog toga je i ovaj probni projekt ECB-a ograničen samo na dve godine. “Nikakva” zato, jer se i sada to plaćanje odvija digitalno, a “velika”, jer je tu pitanje: ko zapravo upravlja tim vašim računom?
Jurgen Šaf, koji u ECB učestvuje u ovom probnom projektu objašnjava:
„Vi već možete plaćati digitalno i to građani uglavnom čine s takozvanim novcem poslovnih banaka, dakle novcem koji zapravo pripada banci. Ali ako plaćate digitalnim evrom, moći ćete da plaćate elektronski s nečim što je ravnopravno novcu“, kaže Šaf.
Upravo taj promet novca je itekako zanimljiv, ne samo komercijalnim bankama, nego i službama plaćanja internet kompanija koji tako sakupljaju dragocjene informacije o navikama potrošača. Banalno rečeno, s digitalnim evrom banke zapravo uopšte nisu potrebne, jer je u virtualnom svetu potpuno svejedno, gde se nalazi i gde se obračunava neka varijabla, to bi moglo biti i direktno u Evropskoj centralnoj banci.
Popularno sad
Svideće vam se
