Povežite se sa nama

Investiranje

Evropska centralna banka želi uvesti digitalni novac

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Iako Evropska centralna banka (ECB) svakako želi da uvede digitalan novac, koji bi bio alternativa kriptovalutama, koje su već dugo u opticaju, digitalni evro to zapravo nikad neće biti, niti će mnogi, koji već i danas plaćaju svojim mobilnim telefonima, uopšte znati da objasne u čemu je razlika.

Današnji novac zapravo svojim najvećim delom i jeste digitalan, čak i pre računara se nikad nije štampao sav novac neke zemlje, nego se barem deo tek obračunavao u knjigama. Pritom se ne radi samo o trošku štampanja novca, mnogo je veći problem čuvanja svih tih silnih novčanica i kovanica i zato nikad nije toliko novca u opticaju koliko ga zapravo “ima”. Štampa se najviše 20-tak % novca u opticaju, a i to u prvom redu zahvaljujući nacijama kao što je Nemačka, čiji se građani nikako ne mogu odviknuti “šuškanja” papira u svojim novčanicima, prenosi Bonitet.

E- evro zapravo neće biti kriptovaluta, Bitcoin i druge takve obračunske jedinice se hvale, kako su “slobodne” i kako im vrednost jedino određuje zakon ponude i potražnje. Drugim rečima, one su manje vredne, nego školjke drevnih kultura, ako ih niko ne traži i ne uzima kao platežno sredstvo, ali ako ih svi traže, vredniji su od zlata, i to je razlog tolike oscilacije njihove vrednosti.

Digitalni evro će takođe ostati “pravi” novac, dakle odraz BDP-a čitave zone evra, baš kao i novčanice evra, koje volimo da se nađu u našim novčanicima. Isto tako, nije predviđeno da ikad bude samo e-evra, nego će postojati oba oblika novca.

Ali, danas je sve više ljudi kojima uopšte nije do papira, na blagajni je dovoljno tek prisloniti karticu, ili mobilni telefon i već je sve rešeno. U čemu je onda razlika između takvog plaćanja i “digitalnog novca”?

Zapravo, nikakva, ali istovremeno i velika. Zbog toga je i ovaj probni projekt ECB-a ograničen samo na dve godine. “Nikakva” zato, jer se i sada to plaćanje odvija digitalno, a “velika”, jer je tu pitanje: ko zapravo upravlja tim vašim računom?

Jurgen Šaf, koji u ECB učestvuje u ovom probnom projektu objašnjava:

„Vi već možete plaćati digitalno i to građani uglavnom čine s takozvanim novcem poslovnih banaka, dakle novcem koji zapravo pripada banci. Ali ako plaćate digitalnim evrom, moći ćete da plaćate elektronski s nečim što je ravnopravno novcu“, kaže Šaf.

Upravo taj promet novca je itekako zanimljiv, ne samo komercijalnim bankama, nego i službama plaćanja internet kompanija koji tako sakupljaju dragocjene informacije o navikama potrošača. Banalno rečeno, s digitalnim evrom banke zapravo uopšte nisu potrebne, jer je u virtualnom svetu potpuno svejedno, gde se nalazi i gde se obračunava neka varijabla, to bi moglo biti i direktno u Evropskoj centralnoj banci.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Investiranje

Amerika ocenila investicionu klimu u Srbiji

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Američki Stejt department visoko je ocenio investicionu klimu u Srbiji u izveštaju za 2021.

Ističe se višegodišnje sprovođenje makroekonomskih reformi, fiskalna disciplina i finansijska stabilnost, kao glavni faktori koji su doprineli poboljšanju uslova za strana ulaganja.

U novom Izveštaju o globalnoj investicionoj klimi za 2021., Stejt department navodi da je mišljenje amerčkih investitora u Srbiji generalno pozitivno zbog strateškog položaja zemlje, dobro obrazovane i raspoložive radne snage, odličnog znanja engleskog jezika, podsticaja za investiranje i aranžmana o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa Evropskom unijom.

U dokumentu se posebno naglašava da investitori iz SAD uživaju jednaka prava u tržišnoj utakmici, kao njihovi srpski i drugi strani konkurenti.

„Investiciona klima u Srbiji se poslednjih godina poboljšala, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji (EU), koji podstiče zakonodavne promene koje unapređuju poslovnu klimu“, piše u izveštaju.

Napominje se da je vlada uspešno završila 30-mesečni instrument za koordinaciju politike sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u januaru 2021. godine, da radi na novom stendbaj aranžmanu, kao i da je Srbija 2020. napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da zauzima 44. poziciju.

Privlačenje stranih investicija ostaje važan prioritet Vlade, dodaje Stejt dipartment i podseća da su 2021. godine Sjedinjene Države i Srbija potpisale novi Sporazum o podsticaju ulaganja koji, kako kaže, može da olakša mogućnosti za ulaganja u brojne različite sektore.

Takođe, se konstatuje da Ambasada SAD u Beogradu često pomaže investitorima kada naiđu na neki problem, ali i da srpski lideri reaguju na investicione poteškoće.

U izveštaju se kao izazovi s kojima se zemlja suočava navode sporost birokratije, korupcija, gubitašska državna preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe. Dodaje se da „politički uticaj na odluke nominalno nezavisnih regulatornih agencija takođe zabrinjava“.

U obimnoj analizi se ukazuje da je Vlada Srbije postavila ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i da se posvetila rešavanju nekoliko dugotrajnih pitanja koji se odnose na, kako se navodi, „konsolidaciju tržišno vođenog kapitalizma“ (ekonomija zasnovana na privatnom vlasništvu).

Dalje se nabrajaju sprovedene značajne reforme u zakonodavstvu (zakon o radu, građevinske dozvole, inspekcija, javne nabavke…), kao i sprovođenje digitalizacije javne uprave, uvođenje elektronskog potpisa, privatizacije koje su pomogle poboljšanju poslovnog okruženja.

Stejt department konstatuje da Vlada polako napreduje u rešavanju problematičnih državnih preduzeća, da je tamo gde je to bilo moguće ovaj problem rešavan putem stečaja ili privatizacije, te da je u planu privatizacija još 78 kompanija.

Ako Vlada realizuje obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti će nastaviti da rastu u narednim godinama.

„Sektori koji će osetiti najviše koristi od reformi su poljoprivreda i prerada poljoprivrednih proizvoda, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizacija, zaštita životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivi izvore energije, zdravstvo, rudarstvo i proizvodnja“, piše u izveštaju Stejt department.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • AUTOkm -proveri svoju kilometrzu

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu