Evo zašto supermarketi nemaju prozore

Ako ste se nekada zapitali zašto supermarketi nemaju prozore, ili su prelepljeni reklamama čak i ako postoje, ovo su razlozi!

Boravak u prodavnici je neophodan svakog dana da bismo nabavili namirnice i druge potrepštine koje su nam neophodne.

Dok tražite hranu, toalet papir, kućnu hemiju ili slično, verovatno ste svesni da postoje sitne prevare kojima se prodavci služe da bi vas duže zadržali i „naterali“ da kupite još nešto.

Već smo vam objasnili kako je moguće da na rafu vidite jednu cenu, a na kasi vam naplate drugu i šta da radite kad se to desi, a sada vam objašnjavamo zašto supermarketi nemaju prozore.

Prvi razlog je jednostavan i nema toliko veze sa trikovima – hrana, slatkiši i druge stvari ne bi trebalo da budu izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti.

Brže bi se istopili i pokvarili, pa bi prodavnica bila na velikom gubitku tokom toplih meseci.

Ali drugi je, naravno, osmišljen zbog kupaca. Nema prozora da ne biste mogli da gledate napolje.

Zašto je tako? Pa, možda vam nešto odvuče pažnju, pomislite da bi trebalo da požurite, vidite da je počela da pada kiša i ubrzate se da biste stigli kući…

A ideja prodavnice je da ostanete što duže, kupite što više i potrošite maksimalnu svotu novca.

Čak i kada prodavnice, zbog arhitekture objekta u kojem se nalaze, imaju velike prozore, oni su često prelepljeni reklamnim materijalom.

I dalje ne možete da vidite šta se napolju dešava, što od vas „krije“ i jedan važan podatak – da li je napolju počeo da pada mrak.

To bi vas, po nekim istraživanjima, dodatno poteralo da se ubrzate i stanete u red na kasi, umesto da ostanete i lutate među rafovima, kupujući i stvari koje vam ne trebaju.

Related Topics:magayin supermarket Vesti zanimljivosti

Up Next

3 tipa žena koje muškarci izbegavaju

Don't Miss

Ako imate ovih 7 osobina, natprosečno ste inteligentni

Click to comment

Biće sve gore, a 2023. je prekretnica: „Ljudi treba da se pripreme…“

Photo: Unsplash

Šumski požari, vreli talasi, poplave – prirodne katastrofe iz 2023. su prekretnica, prema rečima stručnjaka.

Svet je propustio priliku da stabilizuje klimatski sistem uz relativno malo napora, rekli su na otvaranju Kongresa o ekstremnom vremenu.

Zato se mogu očekivati ogromne promene koje više ne mogu da se spreče, navodi se u saopštenju kongresa, koji se održava u Hamburgu.

„Moramo da se pomirimo s tim da će granica od 1,5 stepeni Celzijusa biti prekoračena. To znači da je Pariski okvirni sporazum u ovoj tački praktično propao“, rekao je Johem Marocke, direktor Instituta za meteorologiju Maks Plank.

Cilj Pariskog sporazuma iz 2016. je spuštanje globalne prosečne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa.

„To takođe znači da će zagrevanje moći da se održi ispod granice od dva stepena samo uz ogromne napore.“

Trenutno je, rekao je, verovatnije da smo na putu ka tri stepena do kraja veka.

„Nikada ranije globalne temperature vazduha i vode nisu bile tako visoke kao ove godine“, navodi se u saopštenju kongresa.

„Nikada ranije toplotni rekordi i požari nisu dostigli takve nivoe kao 2023.“

Pet do šest stepeni više temperature vode u Sredozemlju izazvale su dosad najveća isparavanja i onda padavine u Evropi i severnoj Africi.

„U haotičnom sistemu atmosfere, Nemačka samo slučajno nije doživela ekstremne periode vrućine i suše kakve smo videli u južnoj Evropi, a bilo je sasvim moguće.“

„Svi mi još imamo pred očima užasne slike teških vremenskih nepogoda u Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj i Libiji“, rekao je Tobijas Fuhs iz Nemačke meteorološke službe.

„Ljudi treba bolje da se pripreme za katastrofalne posledice ekstremnih vremenskih prilika“, rekao je Fuhs.

I. S.