Zanimljivosti

Da li ste se nekad zapitali kako su nastali bankomati?

Pixabay

Bankomat – mašina bez koje većina ne može da „pregura“ mesec – proslavio je 52. rođendan u junu ove godine, na dan kada je prvi takav uređaj postavljen 1967. godine u banci u severnom Londonu.
Iako se pronalazačem bankomata smatra Džon Šeperd-Baron, prvi kome je palo na pamet da uzima novac sa svog računa pomoću mašine zapravo bio je američki inovator jermenskog porekla Luter Džorž Simijan, i to 1939. godine.

Njegovom idejom oduševila se banka „Sitigrup“ i ponudila tu uslugu svojim klijentima. Međutim, nakon nekoliko meseci banka je objavila da prestaje s projektom zbog nedostatka interesa.

Nakon toga, dugo niko nije bio zainteresovan za razvoj uređaja, a tek gotovo 30 godina kasnije (1967) banka „Berklis“ u Londonu ga je postavila, što je predstavljalo početak razvoja i širenja bankomata po celom svetu.

Taj prvi uređaj za novac imao je jednu manu. Naime, koristile su se jednokratne kartice s jedinstvenim iznosom od deset funti.

Mogućnost koja je bankomate podigla na viši nivo, uvedena je godinu kasnije, a za to je zaslužan Donald Vetcel iz Dalasa. On je omogućio da ljudi koriste bankomat za osnovnu funkciju – da uzmu bilo koju svotu, uz uslov da je imaju na računu.

Neki od prvih bankomata nisu odmah vraćali karticu korisniku, već je on po nju morao da ode u najbližu poslovnicu.

Najviše bankomata na milion stanovnika na području zapadne Evrope ima Portugal – 1.540. Velika Britanija ih ima 1.074, a evropski prosek je 960. Najmanji broj bankomata na milion stanovnika u Evropi ima Švedska – samo 333.

(b.i)

Related Topics:bankomat Magazin zanimljivosti

Up Next

Umesto kafe počnite dan sa ovim napitkom

Don't Miss

Stres može da bude fatalan – Evo kako da ga umanjite

Click to comment

Aktuelno

Mikroskopske replike slika Vinsenta Van Goga unutar ručnog sata od 190.000 USD

Pixabay

Tri najpoznatija dela Vinsenta van Goga izrađena su u mikroskopskoj veličini – manjoj od tačke – unutar ručnog sata i predstavljaju ultimativni primer nosive umetnosti. Slike Zvezdano nebo (1889.), Suncokreti (1888.) i Autoportret sa sivim filcanim šeširom (1887.) naslikao je britanski umetnik Dejvid Lindon a svaka od tri slike je veličine oko pola milimetra.

Ovaj sat prodaje organizacija Hammond Galleries po ceni od oko 192.800 USD. Napravljen je od zlata, mikropigmenata i najlona, a Dejvid je koristio svoje inženjersko predznanje kako bi dizajnirao i napravio najprikladnije displeje koji uglavnom podrazumevaju specijalizovano osvetljenje i integrisane mikroskope kako bi se dobio savršeni ugao gledanja.

Manipulacija materijalom je ključna jer se dobija efekat kao da se menjaju zakoni fizike pod velikim uvećanjem. Svetlucavi glatki zlatni prsten ispod mikroskopa može da ima boju i teksturu sečenog drveta.

Ideja za ovaj sat je nastala tako što su Hamond i Lindon želeli da naprave „nosivu umetničku galeriju“ koja spaja sofisticiranost časovnika i Lindonovu veštinu pravljenja detaljnih mikroskopskih slika, a sve to kako bi proslavili 50. rođendan Van Gogovog muzeja.

Da bi se naslikala jedna slika potrebno je do tri meseca mukotrpnog rada, a jedan pogrešan potez može da uništi višemesečni trud. Nevidljive sile statičkog elektriciteta mogu da obrišu umetnička dela poput snažnog magneta koji se iznenada uključi i privuče neki predmet ne mareći ni za šta drugo. Dovoljno je da se zakašljete ili kihnete i da oduvate čitavo umetničko delo pod mikroskopom, a postoji i šansa da ga udahnete i da vam se zaglavi u nosu.

Alate koje Lindon koristi morao je on sam ručno da napravi, a često mora određeni alat da napravi po nekoliko puta tokom procesa izrade slike jer su vrlo krhki.