Magazin

Ako u hotelu postoje ove dve stvari, on se ne smatra održivim

Pixabay

Mnogi hoteli tvrde da su ekološki prihvatljivi. Ali jesu li? Brz i lak test da se ovo dokaže je provera dve važne stavke, rekao je Sonu Šivdasani, osnivač hotelskih brendova Soneva i Six Senses.

Danas sve kompanije teže da poslovanje osmisle tako da bude održivo, ipak na tom putu mnogi četo prave nesvesne greške koje često ponište pomake napravljene u drugim oblastima poslovanja.

Brendirana voda

Prvo, održivi hoteli ne bi trebalo da imaju brendiranu vodu bilo koje vrste, rekao je on za CNBC Travel.

– Kada imate neverovatne mogućnosti za filtriranje vode, a voda iz česme je prilično čista u većini zemalja na svetu, nema potrebe da imate bilo kakvu brendiranu vodu u sobama – rekao je on.

Ovo ne samo da smanjuje otpad koji prave flaše za jednokratnu upotrebu, već je i zdravije, rekao je.

– Postoji dosta brendova vode koji mogu biti prilično toksični, jer se nalaze u oblastima gde postoji neka vrsta hemijskog zagađenja. Plus plastične flaše su kancerogene. Možete zamisliti tu plastičnu flašu kako stoji u prodavnici dva ili tri meseca, zagreva se i prži na suncu – rekao je on.

Bolja, jeftinija opcija za hotele je prečišćavanje vode iz česme i dodavanje minerala u elektrolite, kao što su natrijum, kalijum i hlor, rekao je on.

Šamponi u plastičnim bočicama

Druga stavka koju ovaj stručnjak savetuje da se proveri je da li se toaletne potrepštine poput gela za tuširanje, sapuna za ruke ili šampona, nalaze u plastičnim dispenzerima, ili u plastičnim malim bočicama koje je Šivdasani nazvao „glupavim“.

– Zaista treba kupovati takve stvari u velikim kontejnerima, a zatim puniti u keramičke boce – rekao je on.

Ali to je zaista minimum koji možemo da uradimo, rekao je Šivdasani, koji je prodao Six Senses 2012. godine.

„Ekologija je ekonomija“

Šivdasani odbacuje ideju da je održivo poslovanje skuplje.

– Ekologija je ekonomija – rekao je za CNBC Travel.

Oslanjajući se više na solarnu energiju nego na dizel gorivo, rekao je on, odmarališta Soneva će dugoročno uštedeti novac.

– Naši bankari nas veoma podržavaju u tome. Investicija se vraća za oko četiri i po godine – rekao je on.

Pravljenjem drvenog uglja koristeći pale grane, Šivdasani procenjuje da njegova kompanija uštedi 20.000-30.000 USD godišnje. Pored toga, bašte oko hotela isporučuju oko 10.000 USD vrednog povrća za odmarališta.

Up Next

Zašto se bogataši manje druže sa strancima nego siromašniji

Don't Miss

Kako da smanjimo unos šećera

Click to comment

Magazin

Pojačane kontrole prodaje ribe u Srbiji: Kako da prepoznate da li je riba sveža?

Photo: Unsplash

Za vreme božićnog posta, kada je povećan promet sveže i smrznute ribe, veterinarska inspekcija, pored redovnih inspekcijskih nadzora, sprovodi i vanredne kontrole, na osnovu procene rizika, sa posebnim osvrtom na mesta na kojima se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontroliše ribu, kako svežu tako i smrznutu, u svim registrovanim objektima.

Kako je precizirano, tokom kontrole proveravaće se potvrde o nabavci ribe, sledljivost, deklaracije, način rukovanja ribom, temperaturni režim skladištenja i izlaganja, kao i rokove upotrebe, a veterinarski inspektori uzorkovaće ribe i slati uzorake u ovlašćene laboratorije.

Uprava za veterinu je upozorila građane da prilikom kupovine ribe posebnu pažnju treba da obrate na to da riba ne sme neprijatno da miriše, da ne sme imati upale oči i zamućenu rožnjaču, jer to ukazuje na starost ulovljene ribe, na to da su škrge sveže ribe vlažne, jasno crvene boje i bez stranog mirisa, a da su promena boje škrga, suve škrge, nesvojstven ili intenzivan miris, početni znaci kvarenja.

Dodaje se da je koža sveže ribe sjajna, vlažna i klizava, a meso sveže ribe treba da je čvrsto, što se vidi ukoliko nestane udubljenje koje nastaje na mestu koje se pritisne prstima.

Veterinarska inspekcija savetuje potrošače i da ribu kupuju u ribarnicama, odnosno na mestima gde je potrošačima dostupan podatak o vrsti i poreklu ribe, kao i roku upotrebe, i gde je moguće proveriti da li se riba čuva na propisan način, odnosno na temperaturnom režimu koji se zahteva.

Potrošači se pozivaju i da prijave svaku sumnju na nepravilnost nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi se mogle preduzeti zakonom propisane mere i sankcionisati subjekti u poslovanju hranom kod kojih se te nepravilnosti utvrde.

I. S.