Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišćen potencijal za industriju vina
Ivana S.
Objavljeno 16/09/2021
Nije nepoznanica da Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišćen potencijal za razvoj vinske industrije. Naše podneblje je po prirodnim uslovima odlično za vinogradarstvo, verovatno i najbolje na Balkanu. Tome možemo dodati i zavidnu tradiciju staru gotovo 1800 godina, te niz visokokvalitetnih starih i geografski zaštićenih sorti.
Ipak, i pored savršenih preduslova za uspeh ovog sektora, postoje brojni problemi koji usporavaju razvoj proizvodnje i izvoza srpskog vina.
Za rešavanje postojećih problema u vinogradarstvu država smatra da je potrebno 10 godina, uz dodatne subvencije, posle čega projektuju višestruko uvećanje površine pod grožđem i ukrupnjavanje pojedinačnih vinograda, što je predviđeno „Programom razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021.–2031. godine“, koji je u fazi implementacije.
Tokom 2020. godine po izvozu vina Srbija je bila na 44. mestu, ispred svih susednih zemalja. U odnosu na period iz 2010. godine radi se o dupliranju ukupne količine proizvodnje i izvoza.
Najviše izvozimo u Rusiju, BiH, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, čije pune tržišne potencijale tek trebamo da iskoristimo. Sa druge strane, daleko najviše vina, ali i grožda uvozimo iz Severne Makedonije.
Naša pojedina vina postala su konkurentna svetski poznatim izvođačima vina, poput Portugala, Španije, Italije, Argentine i Čilea.
Iako izvoz vinara Srbije iz godine u godinu ostvaruje rast, u poređenju sa zemljama regiona po mnogim parametrima još uvek imamo loše rezultate. Naročito u pogledu najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, lošom gustinom vinograda, nedovoljno kontrolisanim uvozom i nedostatkom sistematske marketinške kampanje. Isto tako, ukupna proizvodnja visokokvalitetnih i premium vina kod nas nije na zavidnom nivou.
Naša vina daleko ispod cene
Jedan od vodećih problema za srpske vinogradare je ostvarena cena po flaši na tržištu i tu su tek potrebni veliki pomaci.
Prosečna cena vina u 2020. godini:
- Francuska vina – 6,4*
- Italijanska – 3,1
- Hrvatska – 2,9
- Rumunska – 1,7
- Srpska – 1,48
- Španska – 1.4
- Bugarska – 1,2
- Moldavija – 0,90
- Severna Makedonija – 0,80
* iznosi su u evrima po litru
Ostvarene cene izvezenog domaćeg vina variraju od države do države. Tako u Švajcarskoj dosežu 7,9 evra po litru, SAD 4,1 evro, Australiji 3,2 evra, Rusiji tek 1,2 evra, dok u Hrvatskoj naša vina „dobacuju“ svega 1 evro po litru.
Godine raspleta za srpsko vino
Iako na teritoriji današnje Srbije postoji bogata tradicija vina uzgoja, period Jugoslavije nije pogodovao opštem utemeljenju srpskih vina u svetu, budući da su u fokusu proizvodnje bila uglavnom slabije ili prosečno plaćena vina.
Željenom rastu prosečne cene vina u izvozu negativno je pogodovala pandemija, koja je uticala na to da ljudi globalno manje troše, a pri kupovini predominantno češće posežu za cenovno i kvalitativno nižim vinima.
Rastu prosečne cene srpskog vina u izvozu može da pogoduje preusmerenje na veću proizvodnju najkvalitetnijih vina i generalno fokus na kvalitet. Isto tako, starije sorte su po pravilu uvek privlačne stranim turistima i predstavljaju prednost Srbije u odnosu na tržišnu konkurenciju.
Kada se podvuče crta, Srbija još uvek nije vinogradarska zemlja i prosečna cena vina bilo u uvozu ili izvozu je daleko ispod naših mogućnosti. Istina je da nam je vinogradarstvo u fazi obnavljanja.
Popis poljoprivrednih površina, koji će RZS obaviti 2022. godine pokazaće koliko je hektara pod vinovom lozom, a nakon kraja jeseni videćemo da li smo uspeli da zabeležimo rast izvoza i prosečne cene u izvozu, za šta su nam na raspolaganju idilični zemljišno-klimatski uslovi, kao i rastući interes državnog vrha za proizvodnju vina.
