Šta zapravo unosimo u organizam kada jedemo paradajz zimi?

U plastenicima se koriste đubriva, sistemi za navodnjavanje i, donekle, pesticidi. Ali svi proizvodi moraju da ispunjavaju standarde EU, što znači da su bezbedni za jelo. Međutim, ukus i tekstura ovog paradajza često se razlikuje od letnjeg, sunčanog paradajza koji mnogi pamte iz svojih bašta ili lokalnih pijaca.

Kako se zimski paradajz razlikuje od letnjeg?

Zimski paradajz je obično čvršći, sa manje sočnom unutrašnjošću i nešto blažim ukusom. Čeri paradajzi često zadržavaju slađi i intenzivniji ukus od klasičnog velikog paradajza zimi, što ih čini idealnim za salate, grickalice ili ukrašavanje jela. Klasični veći paradajz može da bude blago neutralni zimi, što znači da ne razvijaju punu aromu koju razvija paradajz koji je sazreo na suncu.

Još jedan važan faktor je vreme berbe i transporta: dok letnji paradajz često sazreva na biljci i stiže na tržište gotovo svež, zimski paradajz se često bere pre pune zrelosti kako bi izdržali transport, i sazrevaju u skladištima ili na policama. To dodatno utiče na ukus i aromu, čineći ih manje intenzivnim.

Kako odabrati najbolji zimski paradajz?

Iako zimski paradajz retko ima tako dobar ukus kao letnji, postoje načini da odaberete najbolji. Izaberite paradajz koji je čvrst, ali blago elastičan na dodir. Proverite boju: intenzivna crvena, narandžasta ili žuta često ukazuje na bolju zrelost i ukus. Proverite miris: paradajz bi trebalo da ima prepoznatljiv, blag miris paradajza, čak i zimi.

Čeri paradajz često ima bolju teksturu i slađi ukus zimi od većih sorti. Ako imate vremena, možete kratko ostaviti paradajz na sobnoj temperaturi pre upotrebe – ovo pomaže da se istakne ukus.

Zaključno, zimski paradajz nije loš ili nezdrav, ali se razlikuje od letnjeg paradajza: manje je sočan, blažeg je ukusa i čvršće teksture. Uz nekoliko trikova u izboru i pripremi, čak i zimski paradajz može biti ukusan i aromatičan, dovoljno dobar da osveži zimske salate i jela.