Super hrana ili izvor toksina? – naučnici utvrdili koliko često smemo da jedemo losos

Dovoljno je da znamo da Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ograničava unos dioksina (opasnih industrijskih zagađivača prisutnih u tlu, ali i morima i okeanima) na manje od 0,7 pikograma dnevno po kilogramu telesne mase – a to je manje od trilionitog dela grama. Po analizama iz uzoraka širom sveta – samo mlečni proizvodi i povremena porcija ribe mogu nas već dovesti blizu te gornje granice!

Kada se posmatra riba koju jedemo, losos je na vrhu liste po sadržaju toksičnih industrijskih zagađivača poput PCB-a (polihlorovanih bifenila) i dioksina.

Losos sa farmi ili divlji losos – šta je gore?

Analize ogromnog broja uzoraka lososa iz celog sveta konzistentno pokazuju da losos sa farmi riba ima mnogo veće nivoe zagađivača u odnosu na divljeg, uključujući čak i onaj koji je označen kao „organski“ (iz Norveške na pr.):

Preko 10 puta više PCB-a i dioksina, pronađeno je u nekim uzorcima lososa sa farmi nego u divljem lososu.

Više pesticida (davno napuštenog DDT-a, ali i drugih), antibiotika, „večitih hemikalija“, pa čak i ostataka plastike i hormonskih disruptora poput BPA.

Nivoi žive i arsena variraju, ali su često problematični u oba slučaja (i kod divljeg i sa farmi).

Drugim rečima – industrijski uzgoj lososa prenosi zagađivače iz riblje hrane (koja često uključuje riblje ulje) direktno u meso ribe koje zatim završava na našim tanjirima (a mi ga smatramo zdravom hranom).

Koliko često bi se smeo jesti losos, uzimajući u obzir nađene vrednosti zagađivača?

Da bi se ostalo unutar sigurnih granica, zdravstvene preporuke se razlikuju u zavisnosti od nivoa zagađenja u pojedinim delovima sveta. Tako na pr.:

u nekim gradovima sveta losos iz supermarketa se može jesti jednom u dve nedelje,

u drugima samo jednom mesečno,

u mestima sa najvećim nivoima zagađenja – tek nekoliko puta godišnje (na pr. u Frankfurtu u Nemačkoj).

Drugim rečima, trebalo bi da glumimo detektive ako kupujemo losos (svež ili dimljeni svejedno) – prvo da utvrdimo poreklo, a onda da ispitamo nalaze o nivou zagađenja u toj regiji ili ispitivanim uzorcima (ako je farmski uzgoj u pitanju).

Još jedan veliki problem – učestalo lažno obeležavanje pakovanog lososa

Nažalost, i kada potrošač misli da kupuje „divljeg lososa“, često se ispostavi da zapravo dobija onog sa farme. Istrage ekoloških organizacija su pokazale da je i do 43% lososa pogrešno obeleženo na tržištu SAD, a slična situacija se beleži i u Evropi.

Istraživanja tržišta kažu da je losos sa farmi dominantan na evropskom tržištu:

Većina lososa dostupnog u supermarketima i restoranima u Evropi je sa farmi, a ne divlji.

Divlji losos se pojavljuje retko i u manjim količinama, često kao – još skuplja opcija.

To znači da kada u Srbiji kupujete losos, najverovatnije uzimate onog sa farmi — pa je rizik od zagađivača (PCBs, dioksini, pesticidi) veći (u odnosu na divljeg lososa).

Biljne alternative 

Ako želite omega-3 iz lososa, a bez rizika od PCB-a, dioksina i pesticida – biljke nude čistija rešenja: laneno seme, čia semenke, orasi, konopljino seme i alge (izvor direktnog DHA i EPA ili kroz suplemente omega 3 na bazi algi).

Losos možda jeste bogat omega-3 masnim kiselinama, ali se njegova loša strana – visoki nivoi toksina – ne sme ignorisati. Čak i najpoznatiji nutricionisti danas preporučuju da se riblji proizvodi ograniče na najviše jednom nedeljno, a mnogi misle da je i to previše. Umesto da rizikujete zdravlje zbog iluzije o superhrani, znajte da omega-3 možete uneti potpuno sigurno iz biljnih izvora.