„Srpski šafran“ naziv je brenda i nesvakidašnjeg biznisa iza kog se nalazi porodica Mladenović. Njeni članovi bave se uzgajanjem šafrana – biljke koja se smatra najskupljim začinom na svetu.
Kako se najveći zasadi ove biljke nalaze u područjima bogatim suncem, na severu Afrike i Bliskom istorku, šafran je poznat i pod nadimkom sunčani začin. Ipak, vremenom se pokazalo da on pođednako dobro može uspeti i na našem području.
Kako njegovo uzgajanje izgleda u Šumadiji, objašnjava dvadesettrogodišnji Ivan Mladenović:
– Za uzgoj šafrana su pre svega bitni želja i interesovanje, a zatim i sadnice. Veoma je važno da sadnice budu proverene i sertifikovane. Naša proizvodnja je na otvorenom, a da budem iskren, ne znam kako bi se pokazala proizvodnja pod plastenikom, niti da li to ima poente usled nedostatka sunca.
Šafran je biljka koja ima obrnut vegetativni ciklus u poređenju sa ostalim biljakama. On miruje tokom čitave godine, sve do jeseni kada počinje da cveta.
– Mi smo sadnju prošle godine obavili u potpunosti ručno – od pripreme zemljišta, kopanja kanala za sadnju, do postavljanja svake sadnice na određenu razdaljinu. Nakon ručnog branja svakog cveta pojedinačno, pažljivo se odvaja tučak od ostatka cveta, jer je isključivo taj deo jestiv nakon pripreme. Priprema obuhvata pažljivo rukovanje tučcima, kao i njihovo sušenje. Nakon sušenja potrebno je ostaviti proizvod neko vreme da odstoji. Tada se zapravo stvaraju jedinstveni miris i osobine samog šafrana kao začina. Šafran se koristi isključivo sušen – objašnjava Mladenović.
On je student završne godine Elektrotehničkog fakulteta, a jedan od razloga zašto je poželeo da se bavi poljoprivrednom jeste taj što ona nudi mnoštvo mogućnosti:
– Što se tiče ovog zasada, nismo zatražili subvencije, ali u potpunosti imam veru da država želi da pomogne poljoprivrednicima i preduzetnicima, a pogotovo mladima. Sve se više ulaže u subvencije i fondove koji se bave baš ovom tematikom i zaista smatram da trenutak nikada nije bio bolji za započinjanje sopstvenog biznisa.
Prema njegovim rečima, ideja za uzgajanjem šafrana je bila tu već duže vreme, ali je porodica Mladenović tek prošle godine pokrenula sopstvenu proizvodnju, na ne tako velikoj površini, ali dovoljnoj da nauče sve osnove ovog posla i da vremenom povećavaju zasad.
– Naše sadnice su sertifikovane i uzgajane bez ikakvih pesticida i herbicida, a oni se ne koriste ni tokom ostatka procesa proizvodnje i dobijanja konačnog proizvoda. Za uzgajanje šafrana smo se opredelili zbog njegove bogate istorije. Šafran je jedna od najstarijih, ako ne i najstarija biljka za koju je poznato da se koristila pre više hiljada godina. Smatra se da se pojavio na Zemlji 7.000 godina p.n.e. Poznavali su ga Sumerci pre 5.000 godina, ali ga i Homer pominje u „Ilijadi“. Aleksandar Veliki je koristio persijski šafran za svoje infuzije i kupke, kako bi lečio rane zadobijene u bitkama. U Kini i Rimu je ova biljka korišćena kao lek, za bojenje kože i tkanine, tada se već koristio i u ishrani, kao začin – objašnjava Mladenović.
Kaže se da šafran spada u najskuplje začine na svetu i da se najčešće može kupiti u malim količinama.
– Šafran je začin jakog i prijatnog mirisa, kao i ukusa. Veoma mala količina je dovoljna da da izuzetnu aromu svakom jelu. Jedan gram šafrana je sasvim dovoljan za pedesetak tanjira. Mi nudimo teglice za degustaciju od 0.1g, kao i teglice od 0.25g, 0.5g i 1g – navodi sagovornik.
On ističe da se šafran smoze uklopiti u veliki broj jela, počev od rižota i paste, pa sve do morskih plodova, ribe i mesa i preporučuje kombinaciju lososa i šafrana.
Navodi i da se šafran se može koristiti i u čajevima, ceđenim sokovima ili u kombinaciji sa medom, džemom itd.
Kakvo je interesovanje za kupovinom šafrana?
– U svetu je interesovanje za šafranom zaista veliko! Gotovo da nema kuvara koji nije čuo za šafran, a i što se pojedinaca tiče, zainteresovanost je jednako velika. Ljudi prepoznaju vrednost ovog začina. U Srbiji je situacija malo drugačija. Zna se da smo oduvek bili pomalo skeptičan narod, a kada je u pitanju novi proizvod na našem području, to i te kako dolazi do izražaja. Mi se trudimo da to promenimo i da ljude upoznamo sa ovim začinom – zaključuje Mladenović.
(AgroSmart)
(B.I)
