Hrana

Šafran cveta samo tri nedelje godišnje, a kilogram može da donese čak 2.000 USD zarade

Pixabay

Gurmani ovaj podatak sigurno već znaju, ali nije naodmet podsetiti: iz cvetova šafrana, višegodišnje biljke – lukovice, dobija se najskuplji istoimeni začin na svetu.

Pravi šafran vas može koštati i 10.000 USD po kilogramu, a samo ime vodi poreklo iz persijskog jezika i u bukvalnom prevodu znači „biti žut“. Često se kombinuje sa rižotom, i konzumira se uglavnom na Istoku.

Neka optimalna cena začina po kilogramu je od 1.500 do 2.000 USD.

Može se javiti u raznim varijantama, ali se smatra da je pravi šafran isključivo jarkožute ili narandžaste boje. Tačno poreklo ove biljke još nije utvrđeno, mada vlada verovanje da mu je domovina istočna Grčka.

Sve u svemu, šafran se koristio još u Mesopotamiji, pre oko 5.000 godina, a pominje se čak i u Starom zavetu, i to kao jedan od najskupocenijih začina na svetu, pored tamjana, aloje i cimeta.

Šta utiče na cenu šafrana?

Ovde govorimo o nekoliko faktora. Najpre, kratka sezona cvetanja – samo tri sedmice godišnje, a onda i činjenica da stabljike šafrana rastu veoma nisko, te je proces branja mukotrpan.

To svakako povećava potrebu za radnom snagom.

Zanimljivo je da se šafran ubira isključivo ručno, kao i da iz svake lukovice u jednoj sezoni izraste dva do devet cvetova ljubičaste ili plave boje svaki od tih cvetova ima tri crvena ili narandžasta tučka, dužine 25 do 30 milimetara.

Inače, za samo jedan kilogram ovog začina potrebno je između 150.000 i 200.000 cvetova, dok se pri sušenju gubi 80% mase, pa vam je onda možda malo jasnije otkud ta cena.

I kao što možemo pretpostaviti, šafran se primarno uzgaja u istočnom delu sveta: tačnije, sve od Španije do Indije. Najveći proizvođači šafrana su ubedljivo Španija i Iran, sa više od 80% svetske proizvodnje.

Treba istaći i da je 2018. Iran ostvario rekordnu proizvodnju „luksuznog“ začina – proizvedeno je čak 13 tona. Inače, tokom jedne godine, u Iranu je angažovano čak 150.000 sezonskih radnika za branje šafrana.

Up Next

Uređenje malog stana nikad nije bilo jednostavnije – Trikovi za bolju organizaciju malog prostora

Don't Miss

Kako dekorisati enterijer u stilu sedamdesetih?

Click to comment

Aktuelno

Zašto ne treba potpuno izbaciti iz ishrane ugljene hidrate

Pixabay

Ishrana je veoma lična stvar. Dok se neki osećaju najbolje uživajući u blagodetima slatkog krompira, hleba od celog zrna i smeđeg pirinča na redovnoj osnovi, drugi će se osećati najbolje uz čiste, nemasne proteine i povrće. Neke moderne dijete, poput Atkinsove i Keto, promovišu gubitak težine ograničavanjem ugljenih hidrata, čime se telo dovodi u stanje „ketogeneze“ – perioda kada telo koristi masti kao izvor energije, umesto ugljenih hidrata.

Većina licenciranih nutricionista će upozoriti na opasnosti odlaska u bilo kakve ekstreme sa svojom ishranom, prenosi ordinacija.hr. Trend restrikcije ugljenih hidrata je posebno zabrinjavajući, jer kada eliminišete hranu poput žitarica, lišavate telo jednog od njegovih glavnih izvora energije, kao i nekih čvrstih hranljivih materija. Ovo postaje problem kada se pojave znaci da ne jedete dovoljno ugljenih hidrata kao što su glavobolja, zatvor, umor, loše fizičko stanje i mnogi drugi.

Dakle, koliko grama ugljenih hidrata vam je zaista potrebno dnevno?

– Ugljeni hidrati su primarni izvor energije u telu. Adekvatna količina ugljenih hidrata je ključna za održavanje mentalne jasnoće, budnosti i mnogih drugih kritičnih telesnih funkcija, uključujući pravilno varenje, imunitet, energiju i rast – kaže registrovana dijetetičarka Megi Mihalčik, koja opisuje ugljene hidrate kao primarno gorivo za mozak i ćelije.

Smernice za ishranu Ministarstva poljoprivrede SAD preporučuju da 45 do 65 odsto dnevnih kalorija treba da potiče od ugljenih hidrata. Za prosečnu ishranu od 2.000 kalorija, to bi bilo otprilike 900 do 1.300 kalorija. Jedan gram ugljenih hidrata sadrži četiri kalorije, pa ako računate svoje makronutrijente, to bi bilo između 225 i 325 grama ugljenih hidrata dnevno.

Prema Mihalčik, naš unos ugljenih hidrata treba da bude usmeren na složene ugljene hidrate.

Šta su neto ugljeni hidrati?

Pošto su vlakna nesvarljivi ugljeni hidrati, ona se zapravo ne razlažu u vašem sistemu. Umesto toga, vlakna se kreću kroz vaš sistem, a istovremeno imaju koristi za zdravlje vaših creva, probavnog sistema i debelog creva. To znači da bi složeni ugljeni hidrati, koji imaju tendenciju da imaju veliku količinu dijetalnih vlakana, takođe imali ukupan neto broj ugljenih hidrata.

Neto ugljeni hidrati su ukupna količina ugljenih hidrata koju konzumirate kada oduzmete grame vlakana od ukupnih ugljenih hidrata.

Na primer, ako kriška hleba od celog zrna ima 20 grama ugljenih hidrata, ali pet grama vlakana, to bi značilo da je neto broj ugljenih hidrata 15 grama za tu krišku. Ako dobijate dovoljno vlakana, vaš neto broj ugljenih hidrata obično nije razlog za brigu. Neto broj ugljenih hidrata je obično važan za ishranu sa malo ugljenih hidrata, kao što je keto, koja omogućava konzervativnih 20 grama neto ugljenih hidrata dnevno ili manje.

Svaka dijeta sa manje od 130 grama ugljenih hidrata (ili manje od 26% vaših dnevnih kalorija) smatrala bi se“malo ugljenim hidratima“.

Gde pronaći složene ugljene hidrate?

Ako želite da svojoj ishrani dodate zdrave izvore složenih ugljenih hidrata, Mihalčik je podelila listu:

Cela zrna: smeđi pirinač, kinoa, hleb od celog zrna pšenice i ovas;
Mahunarke: sočivo, slanutak, crni pasulj, grašak;
Povrće: slatki krompir, tikva, brokoli Voće: jabuke, banane i bobice.