Hrana

10 odličnih srpskih oranž vina

Pixabay

Bogatstvo različitih pravaca i praksi – tako bis ukratko mogla da se definiše zapravo i dalje veoma usku tržišnu nišu koju popunjavaju oranž vina iz Srbije.

Prvo, gotovo svaka poznatija bela sorta vinove loze ima i svog domaćeg narandžastog predstavnika. Među njima, posebno su se izdvojile lokalne sorte, bar sudeći prema rezultatima naše degustacije. Odlično se pokazala smederevka, kao i morava, ne zaostaje grašac, a i tamjanika je iznenadila! Izgleda da odležavanje na pokožici i oksidativni stil odgovaraju mirišljavim sortama, jer se pored tamjanike i traminac pokazao kao odličan.

Osim sorti, i vinarske prakse se razlikuju, pa među srpskim oranžima ima i onih iz amfora i onih iz drveta, stvorenih uz duže ili kraće maceracije, kao i napravljenih konvencionalno ili alternativnim enološkim praksama. Degustacija je pokazala i da je ostalo još dosta prostora za napredak i to ne samo u količini različitih etiketa.

Neka vina i dalje se muče sa manama poput oksidacije, isparljivih kiselina ili čak miševine. Ima i onih koja su samo nebalansirana, gruba i nedovoljno sofisticirana. Ipak, više je onih dobrih i karakternih, pa samo treba da se osmelite i uronite u uzbudljiv svet oranža. Domaća vinska scena i ovde pokazuje da sasvim ide u korak sa globalnim tržištem.

Deset odličnih srpskih oranž vina su:

– Uncesored 2020, Bikicki;
– Tri Morave Reserve 2019, Temet;
– Grašac Amfora 2017, Vinčić;
– Orange Wine B 2018, Vučurević;
– Belina Orange 2020, Matijašević;
– Chardonnay Edicija R 2016, Kovačević;
– Belim 2017, Probus;
– Sauvignon Edicija R 2015, Kovačević;
– Župljanka 2018, Aleksandar Todorović;
– Morava Orange 2020, Despotika.

Up Next

Kako dehidratacija utiče na vozače?

Don't Miss

10 najbrže rastućih poslova u narednih pet godina

Click to comment

Hrana

Zdrava hrana sa terase – Ove vrste povrća možete uzgajati u saksijama

Pixabay

Uzgajanje povrća u saksijama postalo je posebno popularno poslednjih nekoliko godina, a i na taj način ćete u svoju ishranu uključiti zdravu hranu koja nije puna pesticida.

Ukoliko ste odlučite da povrće sadite u saksije, evo nekoliko predloga koji će vam pomoći, prenosi Klix.ba.

Trebalo bi da kupite saksije sa drenažnim rupama. Na dno stavite grublji materijal, odnosno krupni šljunak. Nakon toga, napunite tlo. Postoji nekoliko vrsta povrća koje možete da uzgajate u saksijama:

Pasulj je najbolje saditi u periodu od septembra do novembra, a saksija treba da bude prečnika 30 centimetara i dubine 25 centimetara.

Ako želite da posadite krastavac, seme treba posejati u proleće, kada je temperatura iznad 15 stepeni. Moraćete da ga poduprete štapovima ili užetom, a plodovi će biti zreli za 42 dana.

Zelena salata je jedno od najboljih povrća za uzgoj u saksijama. Tokom proleća treba je izlagati suncu, a kada dođe leto premestiti je na hladnije da lišće ne uvene.

Možete posaditi kratku, odnosno bebi šargarepu u tegle ili saksije. Važno je da ih redovno zalivate.

Cvekla je takođe jedna od namirnica koju možete da zasadite.

Ako nameravate da uzgajate patlidžan, imajte na umu da ga je potrebno stalno zalivati i držati na veoma toplom i sunčanom mestu. Zavežite ga u kolac.

Kupus, karfiol i brokoli ne zahtevaju mnogo truda. Dobra stvar je što u saksijama možete da uzgajate običan i slatki krompir.

U duboke saksije možete da posadite do šest biljaka graška.

Čeri paradajz sadite u saksije dubine do 15 centimetara, a za ostale vrste paradajza koristite saksije dubine do 30 centimetara. Da biste posadili rotkvice, raspršite seme u manjoj saksiji i redovno zalivajte.