Ekonomija

Zoran Drakulić: „Brzorastuće biljke unose revoluciju u proizvodnju peleta“

Foto: Unsplash

Pelet je strateški proizvod i danas je, u poređenju sa drugim energentima, atraktivan čak i sa povišenim cenama, rekao je Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Bio Energy Point“, jedne od najvećih proizvođača peleta.

On je za televiziju N1 naglasio da bi ovaj energent mogao da napravi revoluciju, ukoliko bi se krenulo sa sadnjom brzorastućeg drveća.

„Krenuli smo u proizvodnju brzorastućih biljaka, što će omogućiti mnogo veću proizvodnju, i tvrdim kada bismo tim biljkama zasadili 200.000 hektara mogli bismo da grejemo celu Srbiju i da proizvodimo struju pet meseci iz kogenerativnog postrojenja“, poručio je Drakulić i dodao da bi to zamenilo 4 miliona tona nafte.

On je istakao da proizvođači peleta „još od decembra rade sa smanjenim kapacitetom, s obzirom da imaju smanjeno snabdevanje drvetom“, jer su od početka godine dobili svega oko 42 % drveta od kontingenta, koji su ugovorili sa Srbijašumama. „Od prošle i ove godine Srbijašume nam duguju 40.000 kubika drveta, što je ekvivalent nešto preko 20.000 tona peleta“, naveo je Drakulić.

Na taj problem su se, prema njegovim rečima, nadovezle udvostručene cene po kojima drvo nude vlasnici privatnih šuma, a u nedostatku sirovine koju je trebalo da isporuče Srbijašume, proizvođači su prinuđeni da kupuju skuplje kako bi održali kakvu-takvu proizvodnju.

Naveo je i da je dodatni problem to što su se u lanac isporuka iz Srbijašuma, ubacili posrednici koji po duplo većoj ceni proizvođačima prodaju drvo nabavljeno iz tog javnog preduzeća. Najzad, na cenu peleta koja u poslednje vreme premašuje 300 evra za paletu od 1.050 kilograma, utiču i druga poskupljenja komponenti koje se koriste u proizvodnji, posebno struje koja je podignuta za 56,25 %.

I. S.

Up Next

Povređen motociklista u saobraćajnoj nezgodi u Trsteniku – vozač karavana se nije zaustavio na znak stop

Don't Miss

Potvrđena optužnica protiv Aleksandra Jovičića – tereti se sa još devet osoba za zloupotrebe u vezi nelegalne gradnje

Click to comment

Ekonomija

WIPO: „Srbija na 53. mestu u svetu po inovacijama“

Photo: Pexels

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

I. S.