U okviru ciklusa „Zlatne godine“ u četvrtak, 5. oktobra 18 sati u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda biće predstavljene ploče: Jeff Buckley “Grace” (1994) & Portishead “Dummy” (1994).
- Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić
Predstavljamo neke od najvažnijih stranica i najboljih albuma popularne muzičke istorije! Pre oko trideset godina pojavila su se dva debi albuma koja su na najbolji način opisala melanholiju završetka veka i kraja jedne epohe.
Jeff Buckley “Grace” (1994)
Retko kad je debi – remek delo. Ipak “Grace” jeste jedan od najboljih prvih albuma u istoriji rokenrola. Jeff Buckley je njime otvorio novo poglavlje razvoja muzike, dramatično kombinujući improvizovanu rok estetiku sa soulom i folkom, na način koji nije bio viđen nikad ranije, a nažalost ni kasnije. Prerana tragična smrt mladog američkog genija, sina legendarnog kantautora Tima Buckleya – jedna je od najvećih pojedinačnih nesreća u muzičkoj istoriji, s obzirom na ogroman umetnički potencijal kog nam je otkrila ova kolekcija od svega 10 pesama. Njegova vizija ga je nadživela, te je strasni neo-romantični pogled na svet kog je ovde kreirao, uticao i još uvek utiče na najznačajnije autore popularne muzike.
Portishead “Dummy” (1994)
U trenutku kad su se pojavili iz rodnog Bristola, za Portishead još uvek niko nije znao – Massive Attack su već bili artističke veličine, a Tricky se upravo probio svojom drskošću, ali niko nije znao šta ga je snašlo, kad su pevačica Beth Gibbons i kompozitor i producent Geoff Barrow objavili “Dummy”. U ovom svetom trojstvu trip hop grupa, njima je pripalo da transformišu nasleđe bluza i Billie Holliday za buduća vremena – dobiju nagrade i postanu komercijalno najuspešniji. “Noir elektronika” koju su ovde lansirali, postala je stil sam po sebi, i kao template se raširila 21. vekom.
Ciklusom razgovora pod imenom ZLATNE GODINE želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka. Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.
lj.z.
