Zbog „izgladnelog“ imunog sistema može da se razvije teži oblik bolesti

Ispravan način ishrane pomaže imunom sistemu da se lakše „obračuna“ s virusima poput SARS-KoV-2. Ako ljudski organizam ne dobije dovoljno energije, to onda može da rezultira težim oblikom bolesti.

Zašto kovid 19 neke ljude teže pogađa nego druge? Neki ljudi virus gotovo i ne osete, a drugi i po nekoliko nedelja provedu u krevetu kod kuće ili čak u bolnici. Na to pitanje verovatno postoji nekoliko odgovora. Kristof Vilhelm i Kristijan Bode sa Univerziteta u Bonu uvereni su da su pronašli jedan od njih.

Kristijan Bode se bavi intenzivnom medicinom i već se na samom početku pandemije brinuo oko teško obolelih pacijenata na odeljenju intenzivne nege Univerzitetske klinike u Bonu. Pritom nije uočio takozvanu „citokinsku oluju“, odnosno preteranu reakciju imunog sistema koja rezultira višestrukom upalom u telu ljudi. Shvatio je da mora da postoji neko drugo objašnjenje za teži tok bolesti, koji često ima smrtonosan ishod.

Bode se zato udružio s imunologom Kristofom Vilhelmom. Zajedno su sproveli studiju u okviru koje su uporedili promene metabolizma pacijenata koji su oboleli od kovida 19 s promenama metabolizma onih osoba koje su obolele od gripa. Pritom su dva naučnika otkrila jednu razliku koja bi, čini se, mogla da ima ogroman uticaj na odbrambenu snagu imunog sistema.

Ketonska tela hrane T-ćelije

Ko god je nekada bio ozbiljno bolestan, taj zna da je tada apetit nikakav. To samo po sebi nije problem, jer ljudski organizam ima plan i za takav scenario. Ako ništa ne jedemo ili jedemo veoma malo, to znači da našem organizmu nedostaje najvažnije „gorivo“ – ugljeni hidrati. U tom slučaju u našem se organizmu menja metabolizam.

– Upalna reakcija uvek troši veoma mnogo energije, a ta energija odnekud mora da dođe – objašnjava dr Kristof Vilhelm. Zato naše telo u situaciji u kojoj je doslovno „gladno“ nove energije, počinje da sagoreva masnoću. Pritom nastaju takozvana ketonska tela. Ona su toliko puna energije da mogu da nadoknade ugljene hidrate kojih nema. Jedno od tih ketonskih tela je beta-hidroksibutirat, skraćeno BHB.

Naučnici su uočili da osobe koje boluju od gripa proizvode veće količine ketonskih tela, a kod osoba obolelih od kovida 19 nisu uočili značajniji porast nivoa ketonskih tela u organizmu.

U daljem toku istraživanja, nemački stručnjaci su, osim toga, zaključili da nedostatak ketonskih tela očigledno ima direktne posledice po „udarnu snagu“ imunog sistema, odnosno da to odlučuje koliko će tok bolesti da bude težak.

I ubitačne T-ćelije, ali i T-ćelije iz soja takozvanih pomagača – dve bitne komponente imunog sistema – kod obolelih od kovida 19 pokazivale su naznake umora, očigledno zbog manjka ketonskih tela kao snabdevača energijom.

Vilhelm i Bode još uvek ne znaju zbog čega se kod obolelih od kovida ne povećava nivo ketonskih tela, odnosno zbog čega dolazi do „blokade“ imunog sistema, ali imaju nekoliko pretpostavki. Moguće je, na primer, da to ima nekakve veze s ishranom pogođenih osoba.

A koliko je veliki uticaj ishrane na imuni sistem, a time i na tok bolesti, to veoma dobro zna Hans Hauner s Tehničkog univerziteta u Minhenu. On je tamo direktor katedre za ishranu.

– Ishrana igra veliku ulogu kod bolesti i infekcija – kaže Hauner. – Iz velikih studija sprovedenih metodom posmatranja, pre svega u Engleskoj, znamo da ljudi koji pate od gojaznosti ili adipoziteta imaju lošije karte kod bolesti kovida 19. Kod njih su procenat komplikacija ili stopa smrtnosti znatno veći.

Zdrav imuni sistem

Minhenski stručnjak s velikim interesovanjem prati rad svojih bonskih kolega, pogotovo zbog toga što se na taj način baca svetlost na jedan hronično zapostavljeni deo medicinske nauke – naime, ono što (ne) „ubacujemo“ u nas, može da ima itekako konkretne posledice. Ishrana nije odgovorna samo za izbijanje nekih bolesti, ona može i da deluje preventivno, pa čak i da utiče na ozdravljenje.

Upravo to su u eksperimentima na miševima isprobali Kristof Vilhelm i Kristijan Bode. Umorne, iscrpljene ćelije imunog sistema se oporavljaju ako se snabdevene dovoljnom količinom ketonskih tela – na primer ciljanom promenom načina ishrane, koja je jako masna i siromašna ugljenim hidratima. I koja je poznata pod imenom „keto-dijeta“. Miševi koji su tako bili hranjeni, znatno brže su se oporavili od infekcije SARS-KoV-2, a i stopa smrtnosti se znatno smanjila u odnosu na životinje koje se nisu tako hranile.

Sva tri stručnjaka ipak nikako ne preporučuju ljudima eksperimentisanje s ketogenom ishranom u sopstvenoj režiji. To i nije potrebno: – Zdrava ishrana s naglaskom na biljnu hranu, a sa malo mesa, nudi najbolju zaštitu i kod zaraznih bolesti – kaže Hauner. I dodaje da ni najbolja ishrana na kraju krajeva ne može u potpunosti da zaštiti od infekcija.

- Advertisement -